Српска независност

— 638 —

Појаву Њиховпх Величапстава у Дворској ложи поздравл.а збор иевачких друштава Химном. Освештаваае сноменика по обредима чравославне цркве. Беседа. Откривање споменика. Откривен споменик поздравл.а пал.ба из топова (101 метак) свирка, химна, војна почаст', и звона са свпју цркава. Полагање венаца од стране пријавхеннх лица п друштава. Предаја споменика од стране Народне Скупштине општини београдској на чување, н нримање споме ника изјавом представника општинског. Одлазак Њихових Велпчанстава и завршетак светковине оглашује 21 метак из тонова и невање хим не од невачких дружина.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Руски министар на расположењу, Абаза, кренуо се пре неколнко дана из Петрограда за Букурешт. Његов одлазак из Русије и долазак у Руиунију није узет у политичку днс кусију, могуНе за то , што руски листови и не сиомпњу тога случаја. По томе изгледа, да Абаза иутује са свим приватно — радн ировода. Но нама се чини, да тај његов пут има много дубл>ег значаја. Шта ће Абаза у Букурешту? За њега се не М' же рећи да као Игњатијев прати свог болног снна. или да као Гирс тражн лека за своју болесну шћер, — њему нитп болује снн нити кћи; а да не иде у Букурешт само радп провода, кад би, ако му је до тога, могао и лепших и већих и здравијих вароши у Европи потражити, то не треба ни да доказујемо. Данашња политнчка ситуација у Европп таке је прнроде, да се пре мора озбил.но иоиишљали, да Абаза иутује у иолитичкој мисији и да руски листови баш из тог узрока намерно ћуте о том нутовању, што свакако само може нотврднти наше мишл.ење о тој стварп. У осталом впдећемо. — Поговара се, да ће се у Бечу за који дан састатп такозвана ко мпеија четворпце, којој је у смиелу чл. 38 берлинског уговора иоверено урећење питања источнпх желез-

випа. Бечки листови признају, да се овај предмет са свим успавао, јер од године даиа овамо неможе се нн какав успех нити напредак забележитп. Порта упорно хоће везу код Скопл>а, напротив Аустро Угарска, вели један бечки лпст, „везана та козваним ерискнм уговором и руковођена обзирима нрема срнској влади захтева везу код Врање". Но мучно да ће Аустро Угарска успети, продужава тиј лист, јер она за сад не може Турској иишта нружити у замену за случај ако би ова баш хтела попустити. Међу тим Србија и Бугарска, које су иозване да и зиђу Турској са концесијама на сусрет, као да у том обзнру пишта не чине што би могло потпомоћи ауетрнјске захтеве. Ето, тако се сада гуди из Беча, из престолнпце ћесареве владе, коју је наша мудра влада везала „тано званим српским уговором" и толико је обвезала, да се у Бечу „руководе интересима срнске владе", владе Пироћашц Мијатовићеве; на ипак — Аустро-Угарска нема ништа чиме би ее могла захвалити Тур ској за случај попуштања, већ ти Србијо изувај се наново, тражи, гледај како ћеш и чиме искупнтн пове концеснје (?) од Турске. То је право и искрено пријатељство. каквом смо се могли надатн само од — Аустро-Угарске. Но ми не кри | вимо ту државу толико, колико заслужују прекора оии, који су били и лакоумни и малодушни, да се нлаше претње и да новерују обећањима аустро угарским. Ј дописи Крагу,евац 25. Нов. 1882. год. Синоћ приспе у Крагујевац талирасп и двогласац Радоња из Кутлова. Он путујући из Краљева на позив Гарашанино | ј , бијаше увио главу иешкирима и нредстављаше се да је болестан, говорећи .што ме поливају на скунштину а кад сам ?лаб од несвсстице одашта бо лујгм ево већ месец дана , и кад ме није народ изабрао. Међутим Радоња говораше и то: Како смем Праћо да идем на ту скупштину која је незакона јер кад иза мене погледам да је цео иарод, а преда мном само пет — шест министара, чиетоме

језа хвата? Зато браћо ја несмем да идем. Ово овако коректно извињавање Рддоњино слушаоце јс веома задовољавало ц свако му је тај иоступак одобравао, говорећи да Радоња неће за љубав министра навући на ссбе одговорност и презрење народа. Но да видите чуда невиђена, још Радоња у говору бијаше, још не беше веI зану главу одрешио, још му нешкир на I сирће миригаше, ал ето ти Вељка председника, Димитрија Колара, Јеше писара и доктор ЛонткиЈевића те ти туна сташе говорити : Не Рал.оња ако Бога : знадеш, нсмој данас ти нас да издадеш, ј јер ако сви не одете иропашћемо сви до једнога па и ти ћеш б(»лан пр<»иаднути, | и.1губићеш (»ну твоју илату коју ти је Гарашанин дао. На ово овако нрецизно захтевање од стране Вељка и Колора Петр«»вића, Радоња се предаде и јутрос рано скиде нешкире са глав.,-, уклони и б.»лове па оде на двогласн^ С.«уишт.шу у Веоград, О' јадиа скупштино, а жалос. ија владо кад си дочекала да те нристалице сиЛ'-м крие као сеља издерану врећу те да му се жи го неиросипа. Узалуд је госпо до нанредњици тако напрезање. јер притисн}То јаче све на више скаче. Оволико <а сада а доцније ћемо мало више о томе прозборити. Је^ан слушаоц.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза Моравског у округу ножаревачкнм јављцју нам. како су честити грађани Ракиначки. К\шил.евачки, Брзоходски. Сибнички и К 'Четински , заменили новцем. извесну казну полицијске власти којом је честити свештеник Павле Радивојевић ое>ђсн на з.мтвор. Да неби њихпв ваљани свештеник и бивши поеланик лежао на пранди Бога у хапсу, они су се сложили, покупили м»*ђу собом новац, и платили и заменили затвор новцем. 11ознат.> је како у опште >виделовачка полиција ствара кривице, и кињи и гања људе, који нећс да се клањају „виделовачком" Корану. Таким је путем осућен и поп Плвле. Али свесни >1орарављани, не допуштају да им њихов честити свешгеник чами банбадава по хаисанама, за љубав ћеоа и и\'сте воље „виделовачке - . Ово је леп знак будне свести народње. к<>ја уме да цени и поштује своје искрене б«1рце. Док је будне свести у народа. д<>тле ће увек насиље „вцдел<<вачко и са својим поступцима само се брукати и ништа више.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ј п Скупшт11на а још никако не мое да отпочне свој рад, и ако је јуче пуних с°дам дана нрошло од сазива њеног.

— Ми смоу 151.броју овога листаобјаснили нашим читаоцима за што стара бечка „Преса* највише страхује, кад се год појаве гласови о министарској кризи у Београду. Подсетили смо, како су наше званичне новине, још пре три године, јавиле да је неки понемчени Србин Ђурковић, који те новине урсђује тражно од владе наше новаца, па кад их није добио, да је онда ступио у одношаје са тадашњом опозицијом адаиашњим „виделовцима", и својим страсним и претераним нападима довео ствар дотле да је стара „Прееа" за Србију била заПрањена. Овај Ђурковић јакља се сада у „Виделу" (број 100) и тврди, да ои л ни;с никакву накнаду за _Нресу" тразио "Г' Наравно да он за „Пресу -4 није ништа ни тражио, но је трмсио за себе и за своју кесу. И што смо ми тада рекли, то ни сада не поричемо. Али ћемо да обратимо пажњу нашим читаоцима на то, да смо ми том истом приликом и то јавили, како се по Бечу говори, да он скуио наплаћује услуге, к<»је нашим „виделовцима" чини. и да је у један пут дигао из београдског дисиозиционог «-<»нда 800 дуката. Ђурковић у св<»ме правдању прелази ћутањем овај глас. Зашто ? Ако је стидно искати , зар ни)е још стидније иримити нешто, што и сам 'Бурковић представља као ниско и недостојно, те чак и о некој увреди части говори. Ми говоримо о пара.ма, које Је 'Бурковић некад искао па доцниЈе и дигао, а оа тражи да забашури ствар, о Којој је рсч, размећући се некаквом чашћу својом , у коју ни један поштен човек, који га добро познаЈс, не може веровати. Нас се ништа не тиче част једног ренегата, који је и своју народност продао, иа туђину служи противу интере^а свога народа и јавно исиоведа ио Бечу, да и он хоће уједињење народа српског, али га хоие иод Аустријом. Који тако што може да исповеда, шта он још није кадар за новце учиниги. а који и своју народност за новце продаје, може ли и сме ли тај и о и»^штењу говорити '{ Ми смо уверени, да нема доброга Србииа који таквог одпадника неће презрети заједно са оном пачавром новииарском, којој је суђено да јеуређује његово нрљаво прода о/перо. У 102 броју „Видела" има нека изјава по писанч са „ ијколико богослова по жељн свију". Ту изјаву без сумње писао је сам архимандрит Нестор , садашњи ректор богословнје, а у цељи да напада бив. ректора г. Никанора. Истина да све оно шго у „Виделу' изиђс, не може никоме нахуднти, напротив ко се год у т.-м листу нанадне, то мора бити поштен човек, јер „Видело" само насрће на поштене, свесне I! ваљане људе, то му је занат, и тиме мнсли оно

н и ш

г тгутт ;; усе знаменгтостк.

(клставаб.) Сви знамо наше честите кнезове Шумадијске, на које се тужаху дахије у граду Београду и кретоше се да их 1804 искорене. како по народној песми вели Фочић Мехмед Ага: „Дишер море, хоџе п ваизи „Молте Бога и језан учите „Не бринте се нама дахијама „ Просућемо рушпе по калдрми „На дукате покупити војску „Нас четири велике дахије ж На четворо разделитн војску „На четворо ка чстири брата „Проћићемо из нашега града „Кроз нашијех седамнес нахија „Исећ ћемо све српске кнезове „Све кнезове српске поглавице „И кметове што су за потребе „И попове српске учитеље ! а

И ми сви знамо да се дахије нису шалиле. Они су сскли докле су стизалн и докле су могли. Али Ј *е и њима дошао к Р а Ј 7 — Кладову, где су ноубијани, кад су низ Дунав побеглц крадом из свога града, исиред побуњене Шумадије. И народ наш ван старе граиице пре рата 1876. имао је вазда своје угледне људе. Свако место има своје г кнезове" — као што их имаше Шумадија и „поиове српске учитеље^. Као честит Србин, „други Кара-Ђорђе- спомиње се покојни Станко Власотинчанин. Он је бунио од 18-30—1841. Два нут је, веле, гоњен у Цариград, алн је био вазда, колико јунак, толико и мудар, да се избави. Бог да му прости његову српску и јуиачку душу! Тако је било ио кршним нланинама свуд добрих јунака. А има их и данас п који Турком живети не даду!- Наравно, овде није место, а није ни могућност ту, да се пише о томг. За то би ^ребало више времена, боље прилике и дужега живљења у свима пределима новоослооођене Србије, па да се сазна за све прваке тамошњег нашег народа. Ми овде пишемо за сад само о Нишу. И Ниш има своје људе, који су нагињали на слободу, који су првенствовали у околини и вазда, не осврћући се на казамате сејали семе буне и неза-

довољства у народу, против Турака. Али њихови су трудови често били осујећени. често нису успели, све док не дођоше пове силе, снажиијс руке, но што беху њихове, да судбом и турском царевином задрмају У Нишу и даљој околинп поштују као таквог човека устаоца Николу Рашића познатог нначе под именом п Коле Рашић". — Коле данас живи у Нишу од народа иоштован и уважен. Наравно у времена данашња, кад се разликује „организована војска" од „усташа- и п добровољаца" — другојачпје се гледа на поједине личности „из народа ц , али за в емепа Турска, кад није било народње државе, по тућинске силе, Ко.те и његови другови ваљали су своме пароду, и ако му нису могли свуд и свакад номоћи и ако им Ј *е цео живот био борба и мучење за неку вишу цељ. Доста је — бити само л забележен Ј па вешала су била готова и у Нишу, као и у Мисиру: Еписи бир, Турчин је свуд Турчин ! — Но народ је пребринуо та страшна времена. И они, који су смели тада на муди ноетојати и на невољи друга почекати па ма они и не сатирали Турке ца буљуке, они су ипак за мој рачун људи јунаци и ја их поштујем. Коле живи данас „сербез". Он личи нешто на неготинскога Хајдук Вељка.

Што нма подели са дружпном. А народ из околине опет дсли част са п војводом Колем а . Још у младости (Коле је рођсн 1846. учно је мало школе, девет и ио месеци у Нишу и водио трговину), додија му оно туреко стање н 1858. крене се да иде у Русију и дође до Неготина. Но 23. децембра стигне депеша да долази Господар Милош, нрокламован за Књаза о свето-Андрејској скупштипн и Коле га дочека. Долазак Књаза Милоша, кога и он дочека у Радујевцу. као носиоца ми сли ослобођења народњег, обрне Колу памет п он сс врати опет кући. Кад је пред повратак изашао иред Књаза упита овај : „Како добро желите да вас наградим— ,Ништа. госиодару, но да нас ослободиш!-.... Дошав опет у Ннш пошље 20 људи пред Књаза Милоша у Бовањ, да изађу и поздраве га, кад је пошав уз Тимок обилазио Ср жју. Кад дође Књаз Мнлош, Коле богме ни више ни мање, но почне да спрема устанак. Пође у Топлицу, Добрич ц Мораву и накупи печате од 274 главпија човека, да се учнни устанак. Јова Ђорђевић, друг чувеног Станка из Власотинаца спреми барут и др. иотребе, а Коле оде у Крушевац некима на договор. То су били, писар Шљивић, званичник Стајић и Стојан Митровић. Ови,