Српска независност

— 639 —

да одврати пажњу света од недела свогоса. И по томе иеби требадо ни одговарати на Несторову изјаву у ^Виделу и ајош мање бранити г. Никанора од напада -видедових ц . Г. Никанор има за собом дсла, и има лепо ничим неномрачено име. Али шта има за собом Нестор ? Све што се, о њему може казати, мало може служити на част и понос архимандритском му положају. 11 ми дотичући се изјаве Несторове у „Виделу" чинимо то само зато, што хоћемо да укажемо свету, како се младеж богослов ска деморалише и увлачи у личне интриге онога, који по своме подожају, најмање сме то чинити. Старешина једног завода најмање смедражити и иодстрекавати ученике противу осталих њихових наставника. Какве иоследице ионичу од туди лако је иогодити. Ми упозоравамо овом нриликом и остале наставнике богословије , и мећемо им евојски на срце да стану злу на пут, које ће потамнети углед и нашкодити напредку наше богословије. Не треба штедити онога, који хоће од невине младежи да начини бусију за своје личне рачуне и интриге. Зауставити, задржати треба ону руку , која сипље отров у млада срца, која треба пунити еванђелском науком л.убави и слоге. Какови могу бити проповедници хришћанеких врлина они, који се још у младости заразе оним, што је за осуду и што не ваља. Богословија наша треба да буде узор, а не вршно коло, сваковрсних сплетака и деморализације. Наетавници богоеловије су позвани да чува|у углед богословије, да пазе на својс учениче, да од њих евако зл<> одк.1ањају, и да их бране и штите од оних који хоће да их .*аведу на странпутицу. Ми се надамо да ће они то и учинити. Што се тиче рада г. Никаноровог као ректира, ми мислимо да није потребно о томе ни говорити. Сваки зна да је он дигао углед наше богословије и својски се старао њеном свестраном напретку. Повољни ренултати освештали - еу његов рад. А шта ће и какоће ра дити садашњи ректор богословије, ар химандрит Неетор, није тешко иогодити. Према прошлости. може се на сигурно рачунати шта ће бити и од сада. На ево и ова појава, увлачење младежи богослов ске у ннтриге противу својих наставника, сведочи шта ће и како ће радити Нестор. Добру се није од њега никаквом надати. ^идело^ у свомеТамртном бунилу бун ца: ми смо ту, а ту су и ваша и наша дела~... Ту је народ а ту су и његове праведне теразије, ми с отвореним лицем са евојим делима стојимо на биљези и т. д. Јадни „Виделовци" још имају образа да «<>га по?ивљу да стане са њима пред мародни суд. Они су толико ослепшш, да не виде да их је народ одавна осудио и жнгосао. Ви кад би имали ијоле савести и

образа, не би се ни усудили да позивате оне, чија су дела сјајна и светла, да са вама предстану народном суду. Народ је о нама изрекао свој суд, н од тога суда ми се никад нећемо стидети.' Народ је наша дела оценио као патриотска, и ми се са тиме само можемо поносити. А како вн стојите у погледу тога народњег суда? вас је народ у души својој и срцу своме одавна осудио због ваших недела, која су такова да им се и имена тешко наћи могу. Ви стетешки и црни грешници, који сте све повредили што је народу евето и светло. Иоследице су вашег рада само развалине. И в«1 још имате да иозивате кога да се суочава са вама пред народним судом. Тај суд ће вас скорим да суочава, али где и са киме? Тачо, са вашим „врсним" партизаном Алексом Протовим. А остали свет ће вас се само гнушати и ништа више. Вадава сви несавеени ексиерименти ви евоју судбину нећете из^ећи. Оно што ете заслужили морате и примити. Зао рад зле последице. Иокрите се дакле ви, а погледајте се у огледало па ћете видети да сте кадри да се иокријете. Само оно са чиме би по нрироди требали да се покријете неће вајдип л нити вас сакрити од народног сул I. Ви се не бојите Бога. али има и за ошиа лека који се бога не боји. Народна поеловнца врло згодно у том погледу велн. И ви ћете иред судом нар -дним, нред законом уверити се — да се зло неможе еакрити и покрити.

ИЗЈАБД Извесним напредњачким потркугнама прешло је већ у страст. да најчистије и најеветије ствари изопачавају, и пр тстављају не онако како оне у иетинл стоје. но еа евим у другом смислу како њиховом прљавом карактеру годи. У тој својој партајској заелспљеноети они су се грешници тако заооравили. па и речи Његовог Величанства нашег ухвишеног Краља, говорене деп тацији округа Чачанског 25. Октобра ове године, злона мерно изопачили, и разнели их ио народу сре^а трнавског иа и овде у Чачку. само да би мени побили важност у грађанству, које ме почастаова избором и посла са оеталима Краљу. Ни гише ни мање, напредњачки трабанти разгласили су : да је Његово Величанетво, примивши депутацију Чачанског округа, преко начелника г. Коче, поручило народу • ла му вшие не шаље у деаутацију чиновнике. који су аензионира• ни. или иначе из с.\ужбе, због неуредног вршења дужности, отауштени а . Овако причају где стигну и са киме се саетану Љубомир Вукеановић из Виљуше; и Миленко Стовраг из Вањице, — додајући, да је Краљ овако народу поручио наро-

чито с тога шго сам и ја био у депутацији поелатој од оинт,не Чачанеке, дакле да је Његово Величанетво Краљ, ове прекорне речи управио лично на мене као пенчионара. Овим и оваквим злонамерним разношењем, именована су лица толико уепели да су побудили, ироизвели читаву узрујаност у кругу мојих еродника и пријатеља, те морам на сваком кораку да об јашњавам и доказујем како нсстоји у иетини оно, што су ове трчилаже разнели. Мени је врло непријатно што морам да нобиЈам ове подле шмишљотине. Да леко сам и од помисли да се упуштам у коменгарисање речи узвишене и ненри косновене личноети, ал у хатар иетине, а зарад ооавештења моих пријатеља и иознаника морам овако јавно да изјавим ово што је у истини било: Његово Величанетво благоволело је нримити у једно време — заједно : депутациЈу вар<>ши Чачка, среза краљев ског и Трнавеког, које је нредводио на челник г. Кџча Радовановић, — Дспутацију среза Третеничког и вароши Нрокунља. Ја еам случаЈНо стајао најближе до Његовог Величанетва, и добро еам чуо сваку реч Краљеву. Краљ је врло дуго говорио, и у том њег>»вом говору ја нис9м мого приметити ни једне речи, која би била уирављена иротиву пензпонара у оиште или нротиву мене лично. По т ле дакле, нодла је, ниека и безобразна измишљотииа, коју Љубомир и Миленко, у злој намери. а но еуФЛирању каквог пандуЈта и Впволокрадице, разноее. 24. НоЕгмбра 1882 г. у Чачку. Мит. МаксимоеиК пензионар.

П И Т А Њ Е НА Г. МИНПСТГА ПРОСВЕТЕ Стојака. Новакови-ћа Госаодчне ! Да ли је вама иознато да Петар Марконић, ђак наше учит. школе а учитељ II разреда муш. осн. шк. у Палилули јако злоетавља своје ђа.;е ? Да ли је вама познато да од вриске и ииске његових ђака, које он немилостиво сваки дан бије, не могу други учитељи, који су с њиме, евоје иослове у миру и тишини да отправљују ? Да ли је вама познато да је он једном његовом ђаку ногу повредио, тако, да и данас од тога често побољева, и да га је због тога, да би то, ваљда. загладио, несиремна протурио у старнји (III) разред? Да ли је вама познато да је он другом једном своме ђаку прамен косе с

главе очупао, што и данас велика ћела на темену засведочава, трећем да је уво очепио итд итд. ? Да ли је вама познато да је он 20. Новембра ове године, на дан кад су се ђаци причешћивали многе ђаке у сред цркве пред оноликим светом, на ерамоту и школе и његовог по.шва, тиранскл злостављао, а једног ђака да је тако јако истукао но глави, да је овај веселник као онесвешћен за неко време био ? Да ли је вама познато да је он са оним ђацима учит. школе, које сте ви све за привремене учитеље поставили, учинио онај нознати „ексцес на „Булевару а ? Да ли је вама нознато да је он оптужен био као да је евојим ђацима у школи проповедао _Кара-Ћорђевизам а , и да је (ваљда због тога) нремештен био одавде (из Београда) но опет овде задржан? (ваљда што је пред извесном господом, клечао и „крокодилске* сузе проливао?) Ако вам је све ово познато, господ. министре, знате ли за узрок зашто он није за така његова недела кажњен ? Или ваљда сматрате да је то за њега казна, што је „изабран" да се о државн«>м (пародњем) трошку спрема на страни за учитеља слепо глухо немих ? Зчр кад Јанас није „Српско благо у турским рукама и „Српско злато на турском оделу а , зар да се оно даје незаслужнима и „бе- сним присталицама „виделовачким" да га они немилице арче ? Зар је и данас у ослобођеној , пезавиеној и увећаној — у Краљевини Србији осућен Србин г Да он сеје, други да пожњева, _Да он ради, други да ужива? Најзад, госп. миниотре, имате ли ви уверења да Петар Марковић неће тиранин бити према ћацима здравих чула? Надам се, гос. министре, да ћете ми на сва ова питања што скоркје одговорити. Један Србин. -^♦♦з>НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР За мееец ДецемБар. Петак 3. Госаођа 04 Сен Троаеја. драма у пет чинова, по Француеком написао Ламбер. превод с немачког. Недеља 5. Дон Цезар ол Базана. драмг у пет чинова, од Диманоара и Д' Енерија, превод с хранцуеког. ПОРУКЕ и ОТПОУКРЕ. М... Шабац. За кратке објективне дописе о свсму. који могу интересовати нашу шпру публику, увек има мегта у нашем листу. Изволите се чешће јављати онако за свој рачун, ваљда мислећи где је лошао Књаз Милош, узму ово све озбиљно и рекну — устанку да се д. де мах из Србије преко Суповца, од куда ће гомила људи грунути а Колови завереннци дочекати, изнети народњи барјак из цркве свете Петке на Сечаници, иовести народ а као ирваке именују: Риету Симића из Ђукова, под Копаоником Андреју из Трећака, Косту Ђокића 'Карапенду из Балајнице, Деда Здравка из Радоњице, Петар син Здравков из Влаеотинца и Мита Вујић. — Коле све то да гледа са гробља над Нпшем и онда да са својнма пође.... Но на Гаглову код Крушевца уставе и врате ове освајаче п туреког царства". Шљивића и Стајића у Конопац, а народ кући. Коле са евојима внди — несрећу ! Шан пропао, а куд ће сад?! Ствар се, богме прочује. Станко „Бимбаша а , ујак његов, навали резил на Кола. „Несретниче ! Милош (Књаз) зна кад је време и шта ће да ради, а ти хоћеш кућу да затреш и себе да упропастиш!"... И Коле онда копаоничко писмо што је имао с печатима од првих л»уди, гурне у зембил у пиринач а друго једно где су били потииси нишки, моравски и прокуначки, остане код њега. Једног дана, на један пут бану у дућан заптија. Зове Кола код Паше ! Коле

внди шта је. Отац му отишао беше у Ппрот. Коле полако иред заптијом пође у град. Но, велико бунтовно пиемо код њега. Шта ће с њим, да га баци било на калхрму или у Нишаву с моста не сме : хоће заптија (пандур, Турчин) да види ! У невољи он кидај комад по комад и — до града га поједе. Кад стигне у град, на конак, седи паша и седе стари нишки Турци и стари Хаџи-Асан поче: „Чулн смо синко. право да нам кажсш: где си био скоро?" — „У Крушевцу, ага, по трговини- одговори Коле. — -Није, није^синко, кажи п1то с*и био тамо ? а — _ Јок \га с царском сам тескером ишо е. дошо ! ц Дође Хаџи Кериман и викну: -Казуј, казуј, млад си ти (т. ј. не гини \) и Коле не казује. Изјуре га напоље и к њему дође Ћаја-бег и стане га наговарати да открије заверу: „Видиш. цар је велики. Што нећеш да будеш срећан. Да си 300 хиљада зла починио, неће те ватати ни канон ни шејрати, па онда извуче пуну кесу лира. Коле не нризнаје. 'Д опет пред пашу. И онда, место да га нитају, они му све кажу шта је и како је и Колу би тешко око срца и г ја се, вели, расплаках ! ц Хаџи-Хасан приђе, убриеа му с-узе и рече : „Бог је јак, цар је властан, ти нисм ништа !" А паша, који је дотле ћутао рече „Сојле, сојле,

I (кажи, кажи!) синко !" Коле онда обрне I Турски и рекне: „Кад би тебе, паша, I дошао неко из Србије, да ти се нуди ! да удари на Србију. ти еи наша, би ли | му веровао и би ли му поверовао. Ја ј Милош! Како можете мислит:*, кад велите, да ли је мене Милош што реко на цара и па царску земљу ? и У то ће упасти у реч Мула Ислан Хадровић названи Ђаковалија: г Напоље , нсето. па чекај !~ А кад Коле изађе наиољс он на остале Турке навали речма : „Зар деца да буне с Милошом?! -1 И после некога времена викпу га унутра и заповеде му: _Кући!" Тако изнесе жнву главр! Док је Коде држат у граду на испиту његов Видојко кумашип одјурп с коњем у Балајинце да све јави једномншљеницима, да буду спремпи — ако се сазна завера — да беже, у шуму. Но то срећом, не би, Друг Колов, пеки Кос.та, дотрча, кад се Коле врати н 50 пута га је, вели пољубио, што је тајну очувао. Но, види Колс да у Нишу нема њему станка ни опстанка. Турци почеше да се презају и мрко погледају. Коле онда узме пасош. Натовари дувана на 2. кола, пиринча 3. кола, којечега на 150 дуката и под видом трговине нребегне у Србију. Он оде тада, не открив тајну народну. Али од тада у очима народа

поста човек, који се бори за слободу н земљу. У Крушевцу све прода, па оде у Крагујевац, Милановац и тамо нађе у апсу своје другове ; Шљнвића. Стајића и Митровића н ту се — испевају ! • Нз Милановца се крене у Београд и изађе пред нопечитеља Цветка Ра]овића. Цветко се, вели. млого натресао на њега и држао га сат и три четврти на испиту. Одатле изађе пред Господара Милоша. Милош кад га виде и сазна ко је упита гласно : п Шта сте хтели, море? а Коле му одговори : „А шта си хтео ти, господару, кад еи из града побегао ?" (из београдеког града, пред устанак 1815. год.) Књаз Милош се, вели, дубоко загледа у мене и рече: „Рапо је, синко, рано је ! Ја 6у у.нрети, али ви Кете то дочекати. Само будите сложни !~ Вазда мудар н прозрив, покојни Милош, погодио је : И ми смо дочекали! Ниш је постао слободан, седампајес година после смрти ослободиоца Србије. При поласку обдари га Књаз Милош са 50 дуката. Руски конзул даде њему и дружини 150 имнсрнјала, и то : 30 њему а остало да ноделе. (васгаипКе ее).