Српска независност

НС Ж1 .СЛ11ИЧК6 н на доглед и Валијо Ооиап шше и команданта стајаће војске у Прпштнни Ахмет паше : ж ту ишчекивати еве до Вогојављења: скЈпљајуке сс и турским ■ластима смлом гољене раане башибозуке и што, као бајагм. Валија Османпаша. није достојно дочекао, телеграоисали су у Царжград. Из овога. разуме се по себи. дошлаје наредба. да валија нанусти евоје место и да иде жељезницом преко Солуна у Цариград; и већ 8. Јануара лунао је добош на тржишту (пијаци) тиштннском и Валијне ствари : као: етолице. нећи. канабета и т. д. продавале су се јавном дражбом (лицитацнјом) а 10 Јантара. Ахмет наша војенн. са пуком псшака низама. батеријом вруноввх челнчних острагана н војсном музнком: пред очима делија Шахових и целог народа. изпратиоје иетог валију Осман-пашу, до онс нсте железничке приштинске станице, У Штимљу, у којој еу сс онако слободно и безбрнжно. као бајаги царски одметници н бунтовннци, скупљали н башарили. Шах Али-папшно номенуто друшство. 1 ИРОДУЖИТчЕ СК). до писи Ниш. 22. Новембра I ч ^2. Баш оннх дана док се још није могло стишати етраховито узбуђење од атентата. док су и „виделовачки" -напредњаци- у Београду свим могуКим нзразима изјављивали своје гнушање на атентат, ево шта радс „виделовачки- _напредњацп- ишео _виделовачке" _пречишћене~ полиције овамо иза леђа Београда. т нашем Лесковцу. Кад се и у Лесковцу чуло, да из унутрашњостн Србнје полазе депутацнје да ■ лично Крал>у изразе радост народну за срећно спаеење његово божијом ми лошћу. као и верност и оданоет народну према Краљу и светломе дому Његовом. онда су и т Лесковцу похитали да ј - општппп продллко, оо иоберс и пошље таква депутација. Неколико одабраних љуун кад су повелн реч о томе са кметом Таском, кмет им је одговорно. да је он то свршио саодбором и одбор је одредио њега — кмета — и још једно лице. да оду о трошку општине. Људи приметише. да бн се о томе требало договорнги у грађанствт, јер има више људи ко>и би радо пошли у такој депутацији, и то о своме сопственом трошку, а не да сжротвња у оиштиш :?а њин трошак плаћа прирез. Та прнмедба очевидно задахнута је колико достојном оданошћу светломе Краљу. толико и доетојним призрењем према онштинш; али шта мислите, шта је тај .внделовачки- кмет натоодговорноУ Казао речи које нам нијс могу-

1»е ов А е . УТО'" по Г е страшно стојс т еупрочћс-ти са намером и избором тога нстог кмета да иде Краљу на честнтање. Те грозне речи кмстове, потрсслс су највсћим узбуђењеи исте људе прсдко-. јима су изговорене. Одма јс извештена о томе среска власт у Лесковцу. Срсска власт је шспнтада о томс доти«ша лица, и она су осведочила, да је кмет Таско нстом нриликом изговорио наведене речи, а мећу њнма то је носведочио и Васиљко носланик народни. Али, док се то испитивало и доказивало. у један мах дојури ноћу из Ниша у Лесковац начеоник Бадемлијић и обустави ту истрагу ! Ено сад она стоји забачена да је покријс прашина. А тај исти кмет Таса остао и даље да кмстује: за њега нема § да буде уклоњсн. као они који нису „виделовци и . Ми емо толико изнепађенн да овде мо■жемо само запитатп: да ли је дрскији престун кмета .видсловачког" Таска. код онаке речи нред људма у онштини изговара: или је загоиетнија лојалност дотичнпх. који такав преступ недаду да иследи надлежна власт. која је већ ночела иелеђење ?! То нитање намећс нам се тим вишс. што тај исти начеоник Бадемлијић. -пречншћени и .виделовачки- нолицајац. баш у нсто време води противт дописпика л Српске Независности- иетрагу за„ увреду владе", и тај његов испит води се од подне до неко доба ноћи. Дакле „виделовачки- начслник Бадемлијнћ тако • строго и одсудно води истрагу нротиву либерала за увреду владе. па још увреI ду коју су његови агенти ^кројили, а он исти трчн ноћу у Лесковац да обустави истрагу против „виделовачког и „напредњака" поведену за увреду неприкосновене владалачке личности !!! Молимо _Видело~ да нам објасни ту најновију мустру законнтости н лојалности. К. ДОМАЋЕ ВЕСТИ У данашњем броју доносимо извештај о обрту _Београдске Задруге за међусобно номагање и штедњу- — за прошли мессц новемоар, из ко^а се види. да је задруга тога месеца имала обрт на 20.15(3 дра и '8 пара дакле нреко (5000 дра више но што је имала иред — нрошлог месеца октобра. Овакав резултат двомесечне радње од како задруга постојн. — најбоље показује. како је овакав завод за нашс нрилике врло потребан и нуждан. А имајући потпуне вере у со.тидност садање уираве овог завода, мн га најтоилије преноручујемо иашем грађанству са очекпвањем. да ће наше занатлнје, нижи чиновници н оФицири, ради којих је ова задруга и основана, ноклонити још већа учешћа и озбиљније нажње према овоме још новом заводу. но који нам досадањим радом својим сјајне резултате обећава. А члановима управе у чију добру вољу. енергију и пожртвање несумњамо, желимо. да у ннтересу постижења пле-

менитс цељи самог завода, само нетрају, ј — а у то имс нек им је срећан рад! — Дознајемо да је влада. чнм је до| знала да ћс сс отпочети суђсње Бонтуово слала у Париз са нскаквим писмима Мијаила Мнјаиловића, секретара. А еада је послала онет са некаквим ииемима Јонана Хранисављевића, писара. Шта је у тиј « пиемнма. да лн су лаке или тежс еадржине не знамо, али свакако нису | чиста посла. Нама је чудно како је влада могла да употреби једног писарчића ; за тако „важан- и „тсжак" носао, и то I још уз масну дијурну. Али треба и најмањи партизанчић да се задовољи и до1 ђе мало до нара. Већ и сама та околност што се влада пред Бонтуов нретрес ужурбала, даје новода да се свашта мисли. Кад се све узмс у обзнр излазн да нису чиста иосла. Но надатн се да ће и ова тајн^ изиј ћи иа јавност. ^ Садашњи ректор богословије архнмандрит Нестор, жали се у „виделу" иротиву нашег листа због белешке која је донесена о њему, одноено иодскрекивање ученика богоеловије нрогиву осталих евојих наставника. Кад би г. Нестор ћутао ми би мислили да је бар нешто налнк на мудраца, али овако кад је еваком јасно шта он све ради, правдање његово само га брука још више. Нема сумње дајег. Нестор сам ннеао ону 1.зјаву у којој је нанао на бив. ректора г. Никанора, и да је оним лажним потпнеом дао рђав иример ђацима. Мн знамо да су и ученици а и остали наставници богословнје захтева^и од г. Нестора. да се поведе озбиљна истрага, те да се уђе у траг које иисао и послао ону изјаву у г виделу- но г. Нестор неће да иристане на то, бојећи се да етвар не изиђе у право) боји на видик. Међутн м г. Нестор прети најстрожије ученицима богословије, ако бн се усудили, да опровргну оно што со лажно у име њихово изноеи. Све се дакле сводн на то да је заиста г. Нестор заслужио прекоре сваког озбиљног листа, јер хоће да и ученнке богословске увлачи у мреже својих интрига. Тешко моралу и школској дисциплини. кад се на њих овако безобзирно атагира. а то још од оннх који су у ирвом реду нозванн да пазе на углед и напредак паше богословије. Кад све под _виделовцима' иде еуноврат. није могуће ни да богословија наша остане на миру. Само иоставлење г. Несторово за ректора значн отворен насртај на нашу б' гословију. — Од два три дана претреса се у скупштинској згради закон п основним школама. 042. о. м. положио је новоизабрани београдски носланик ЈеФта Павловић заклетву. То исто учинио је тога дана н Јова ПоаовиК , чије је име нотнисано на Адреси од 9. о. м.

И 3 Ј А В А. Г.швном одбору „напре/њачке и странке У БЕОГРАДУ. Кад је овде прошле године од стране оцда бив. капстапа, а сада номоћника пачалетва. Отеве Костића. врбовато грађанство и сељаци па упнеивање у нанредњаке. — у чему су га подпомагали извесне нристалице његове: уписао еам се и ја. Али као н свп што су се уписали. тако и сам. нисам знао шта је то и шта ће бити од овога уписивања. Мало доцнпје вндио сам нлод од овога иашег рада само у томс . да су ее сва овдашња госиода и наши красни посланици Триша Јеремић и Таса Костнћ. — који су људе врбовали, материјално врло добро користили. После овога кад сам и еам видио. да млоге и млоге ствари ни закога неваљају што их ваши поједини напредњаии. па и сва тевабија ваше странке чини. осуђивао сам јавно. Јер. што је црно господо нанредњани. бадава је дератн се на сна уста даје бело: Бадава је ноповати и хвалити даје добро оно. што већ цео свет види да неваља. Иа после когод није с вама, и који и најмање осуђује ваше поступке. ви с места противу таковог надате дреку и дижете сву ајку јавног и тајног гонења. А на нротив пак оне, који су е вама и нодпомажу што ви хоћете, за њих је ваше време врло добро јер их безразложно и награђујете и заштићавате. Са тога дакле гнушајући се од такове напредњачке дружине, — иерем руке од вас и од сваке радње ваше , идите с милим богом : јер нећу више да ме моја сг.вест гризе . која ме одавна мучи што сам с вама. Тражим да се с места моје име избрише из вашег напредњачког тевтера. 0 хвала Богу, — сад ми нешто лакну и весдрије на души постадс. 12 Октобра 1882 у Ирокуиљу. Саири МиљковиК председник ошнтинк вароши П рокупља Отворено писмо* Васнлију Парађанмиу трговцу из Пољне н Сави Брадвћу трговцу и пародном поеланмку за срез левачкн из Медвеђе ! Ви се по занимању у свету сматрате као трговци. За такве вас и ја сматрах, незнајтћи да ви нод том Фирмом кри/ете у себи и још нешто чега ее сваки поштеи човек мора стидити . Сад се тек уверих да је за вас име «трговац и бнла маска. којом сте ваша нечовечна н гадна дела скривалп и нред светом сте се под именом _трговац • продавали. Али из* Због нагомнланог материјада задоцн,ено.

Не последњих годива свога живота. већ у старости. почео је радити у Загребу велико дело филолошко : г Речник хрватскога или српскога језика". И тек тто је свршио н штамиао 60 табака, нагло умрс . Загребу 11 овог месеца. Даничића више нема: а нема ни оних његових великих мисли и сиисова. Нема научењака. и биће научењака, који ће рад Даничићев продужити; али је само он могао довршити оно, што је еам започео: но као да је и сам на последњем часу рекао: ^све своје са собом носим^.Каквих је Даничић заслуга учинио за ерпску књижевноот и српскн народ. а каква је опет штета, што последњега свога века не доврши, доказ је што је ■ сам владалац одао достојно поштовање његовом мртвом телу, наредивши, да се о државном трошку из Загреба у Београд донесе п еарани. Нска је хвала краљу на овој почасти всликом српском књижевнику и првом Филологу. Нека је хвала народу. који је вазда знао ценити своје борце н мученике на нољу на} г ке и народне просвете. Народ. који зна, да поштујс и уважава своје научењаке. заслужује и да их има овако велике", као што је био Даничић. коме рецимо овде: Вечна му намет. у Књажекцу. 21 новемара 1*82 год. ГОВОРИО М. Б. Перишић проФсеор.

н и ш тс "чи I р-р знаменитости.

(■АСТАВАК.) У Нишу, по домовима, налазе се (доцније рађене) и слике ове завере од 24. Фебруара 1874. године. Иосле тога Коле Рашић. Рнста Сими1, Голуб Мадић н Тодор Стаменковић оду владаоцу. Рад ових људи на име ослобођења после тога, до правог рата Србијс и Турске 1870. за ослобођење и независност. — био је по свој ирилици у нужним јављањима и етању ствари у Нишу и около Ниша. Треба поменути како сс нрича да су заиста чудну улогу вршили ту и шеФ нишкс — турске — телеграФСке штације Вахрам и Петар Шахин телеграФиста, којн су, као телеграФисте били посвећени у све тајне турских власти. којс су, у виду војних или администратнвних наредаба жицом саопштаване. Јула 25, год. 1875. — гонину и пет месеци после поменуте завере — а кад је устанак у Херцеговини буктио, донадне нредставнику нишких бунтовника. нознатом Колу Рашићу заптија МустаФа — коме је Коле поклонио једну наслеђену вересију од 1900 гроша — и јави му да брже боље бежи. )ер се у граду спрема паша да га окује и у тавницу баци. Колс, имајући на руци овог и оног

доброг човека добије пасош одмах. даде зантији 5 меџедија и — избацив по његовскн пред „Обилића каФаном и (сада) једну здравицу спучи уз иишко поље и на Дралсевцу иређе у — Србију. Кроз једаплјест месеци после тога почне ааш први рат за ослобођење и независност, 20. јуна, 1876. У очи рата пређе Коле и побупи крај границе села: Дудулариће. Бресвицу. Крајковце и Биљег. који му ставе 240 бораца за слободу. После тога и нагаи устанци нз пограничних села. њихови поглавари : Милош Милојевић, Коле Рашић, Рус Протопопов — којн су се мењали редом — као и сва српск.1 војека нретурили су све радости и тегобе, сва зла и добра I рата за слободу, који је трајао неколико месецн са ироменљивом срећом. По учињсном нримирију сељанн ногранични, уговором мира, врате се на своја огњишта а нишки бегунци у Бању (алексиначку^) одатле у Крушсвац. Док је беенила крвава борба на целој линији од Јастребца на до Радујевца.... поглавито пак од Суповца до Грамаде, дакле око Нпша, било је ипак у самом Нпшу честитих патриота. који нису оклевали! ни за главу се своју плашили, него су куражно радили шаљући тачна пиеменг извешћа о војсци и иролазу војске у Нишу. То часно место заузима Милун (Милан) Новичић онда (а и сада!) учитељ нишки, који је кад се год заискало иисао нисмена извешћа и слао их преко границе иашим војеним старешинама у

друштву са Милуном Божидарцем, а преко неког Младена Костантиновића из Малајинаца. Прнповедач велн, да еу осим њих и други неки писали и слмли писма онима >који су њнма равни!" Милун је Херцеговац. 1862. год. буде одвојен из друге године права и у чисто народњој нотреби и мисли, буде послат првн у Прозрен а одатле дође у Ниш, вршећи свуда мучну учитељску дужност Иосле I. рата, онстанак његов и његове породице био је више с опасношћу скопчан у Нишу и он дође у Србију. стани се у Алексинцу. Са оевојењем Ниша и оп дође тамо гдс се и сад налази, обдарен доиста заслуженпм _Таков'-кнм крстом^. (Изгледа: као да је овај патриотични учитељ из Кршне Херцеговине иримно исто надахновање, које одушсвљавало и његовога таста. првога срнског учитеља у Призрену Ннколу Мусулина Гомнрца, овога вечитог и ако малог идеалисту за српство. којн на главном Скупу либералне странке (17. Скто^ра, 1882. год.) сав програм жели да види у ово неколико речи: „Ујединењс Српетва. Љубав к владаоцу. Слогу !" _ Н сви су — вели — Срби заједно!* (НаставнКе ее)