Српска независност

(>Г1ЈЈ 173.

- ЉА , ""'К

вРА 1882. ГОД.

ГОДИНА II.

5Р \1С \гЦ№сСу. .10. ђГ^ШљбХМ 1Јч ОРГАН НАРОДНО - Ј1ИБЕРАЈ1НЕ СТРАНКЕ.

СЕЛ2 31 СР52ЈТI на ГОДЖНГ 24 ДНН., на по ГОДИНК 12 ДИН., НА ЧВГВРТ год. 6 днн 81 0СТ1ДБ 8ЕИ&Е 21 213К1ЕС1СИ ССЛ7СТСЕ7ва годнну 30 ♦ ранана, на по годинв 15 «р. на чвтврт год. 8 *р. 51 17СТРС-7Г1РС27: ил ГОДННУ 16 »0?. У ВАНЕ., НА по год. 8 •- НА ЧВТВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТИВ ^?Ж18Е : на готнн у 36 фрјн., на по године 18 »р., на чвтврт год. 10 «р.

ИЗЛАЗИ У 5Е0ГРАДУ П0РННН01, 1ЕТВРШК, * ЦДЕШ •рта цг:лом тлту аа >-р«ДННШТВО Е АДННННОТРАДНЈА У КУКН I КоСГВ ЦРДОГОРЦА ГОСПОДСЕА улнхи ВР. '.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: арва пут 12 днн. плра од рвда, а посхв свазн пут в пр. ЗА ПРИПООДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се урвдништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКВ НЕ31В2СН0СТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋВНА ПИОМА НЕ ПРИМА ЈУ СХ

нозив Украва „Дружине за цотпомагање српске књи» жевности", на основу чл. 12. друштвених нравила решила је: да се ради ностижења друштвених це* ли распише друга упла» та на издате удеонице са по дванаест динара од сваке удеонице. Ова упла* та има се положити нај^ даље до краја Јануара 1883. године. Г.Г. удеоничари из Бе< ограда предаће унлагу друштвеном благајнику г. Јакову Туцаковићу на његову нривремену призна» ницу. А г.г. удеоничарп из унутрашњости Србије могу уилате предати евојим подружинама, од ко= јих ће добити привремене признанице, или неиосре^ дно нослати благајнику поштанском упутницом. 26. Новембра 1883. год. Бр. 4. Прелселник Учрав' А. Вч.силевиФ:. Благајник Јан. Туцаковик Члан и деловођа Ђор. Ш. Ђорђеви*. БЕОГРАД. 18. декембра. Све се новине после иразника баве с изјавом г. Н. Гирса о Херцеговинн и Црпој Горн. о Аустријн и Русији. По опшириијем извештају о тој изјчви не треба нам чекати друге нрилиие да разложнмо положај Србије, унраво садашље српске владе и п.ене страпке према најновијој нромени у високој нолитпци. У изјави Гирсовој има.ју главпе три тачке. Оп исказује уверење. да балкаиски народи имајујош велпку будуКност, наравно нолитичку буду^ноет, јер није билч реч о иеспиштву и уметностн : он нсповеда, даје берлински уговор у пеким тачкама пеоспован и трошан те да ће се у толико морати изменити: на послетку, као што ономад јависмо. рече, како му се привн1|а једпа нрна тачка на политпчком видику а то је Херцеговина, која је у тесној веии са Црном Гором, с којом Русију везују „споје и освештане везе

братске љубави". Зато, велп Гпрс, вал.а Аустрија добро да отвори очи и да се узме ва ум, јер ако не престану тамо буне, могу се из тог изродити озби.ши сукоби. Кад уз то Гирс примећује, да се он ппје крепуо на нут у полптпчкој мисији. ал' да није могао а да нотражи кнеза Бисмарка кад је већ у Берлину, као што ће на повратку сврпути и у Беч, онда је то обпчно увереше. да то све пије званично речено. Да је тако говорно какав Михаило Димитријевп!) Скобељев. какав младп , одушевл>ени борац . какав славни јунак . жељан борбе и боја а занесен силном идејом великог народног нозива руског племена у словенству; да је то изјавио какав И гњатијев . кога сваки правн Немац и Аустро Маџар сматра као иреставника најрускије и најсловенскије струје у великом северном царству, као најжешће противнике ту ђипства. особито немштпне. као о.и ченог „будибогснама". — дајета 13 јава вз таких уста дошла . сви ч наши „мудраци" слеглм раменнм!« би се тешкали . како је го „п/итика срца 1, о којој озби.внн ДИ не воде рачуна, Помислите ј»о. изјавптп. да Берлппски угов^ пе вал»а, који је довео Аустрију јБосну, исказати. да балкански фоди нмају лепу будућност. а тоШачи. Аустрија мора на нол.е пз Јсне и Херцеговнне! јер ииачекакгби оудућпост српског народа бил ?ез Босне и Херцеговине — исподити да Русија не може дуго глед^ скрштених руку како АустриЈЈ^арп и пали но Херцеговини ! Прећп да то ннје ни зажарени Скс*>ев. ни жестокп Игљатпјев. нег .хладнп. тпхи нолнтичкп рачупар <рс. онаЈ Гирс. кога су Немцн на Аустро, Мацари с великим умнр ем и по всрењем поздравилн на о™«' 1 ''"Р" чакова, — па помислитиа тај I ирс то нс казује у Моекви У Паризу каквој денутацији сро х српских ћака, него он то прогиује носле саставка с Бнсмарко >/ е Диом пталијапском публицист!кога се те ствари тнчу као и (КПГ тућина — кад се све то узме°Г>чир, онда нема никакве сумњ(' а ) е изјава Гирсова од епохалн :, иачаја и да има стварнс. непос] 1е политичке вредпости. Све то ачи : ' а < ам | се са кнезом Бисм: ом погодио, а [ Аустрија нека паз 13 се ■ А како стоји С'ј а - ка,;0 стоји I напредњачка владР е1 '" томе • Постанак и опс ак напредњач-

литик'. Јер упутрашњс прилпке, то сад иди и свако политичко дете, билесу само изговор за политичку | децу Основа је те спољпе нолитике биа тврда вера у траЈ 'ност, у нерскидност аустро-немачког савеза. Наиредњаци су то веровање билицотерали већ до страсти. то Ј 'е у шх постала већ мономааиЈ 'а. „ фико идеја". неизлечива заблуда. За л.бав те заблуде газила )'е напред1 н»чка влада из ногрешака у погреј же, из грехова у грехове, из бе1 акоња у безакоње. Па ни сад, кад зћ и цео аустро-немачки свет у а од куда ветар душе паши на-

[ л . кад џ л >ви- год

днпм, певпдовним, незгодама, пего Ј "е трошна, трула и лажна у постанку. у основи. у замисли, у клици својој. Док се год така политика буде терала, дотле не помажу нпкакве реФор ме, никакве „ војне организацпје ". јер што будемо имали више војске п оружија, тим ћемо бол>е, на том путу, служити тућем интересу. Док се год така политика буде терала. дотле не иомаже никаква „народна банка", јер што нам се више уситни народна привреда у папире, тим ће лакше издавати за заблуде. Док се буде терала така политика, до тле не помаже никаква „ промена

ке владавине вез« е :,а сиол.пу но-

редњаци још се ни сад нпсу освес- устава". пи у ком правцу. јер ће мо или. У исти мах, у који полузванич- се сатртн борећи се против те пое новине Бисмаркове пребацују литике. Док се год буде терала та(инастпчнпм круговима аустријским ка политика, дотле ће Србија бити )а нагињу Русији. а оне саме из- лађа без компаса, а под облачним јавл>ују да је пријател.ство Немачке небом, изложена свакоме ветру, сваи Русије „старином освештано", док ! кој непогоди. оиет с друге стране бечки лпстови немају смелости да пореку нагињање Руспји. пошто су се већ и делегациЈе, тако рећи. удварали Русији: — у исти мах устаје у нашоЈ' скупштинској згради један Дон Кихот напредњачки иа проглашује како је напредњачка влада паметна што је окренула ле1>а Русији, јер ево . вели , први руски министар „трчкара" по јеврони и тражи оно што су напредњаци санћнм већ нашли, пријател>ство аустро-пемачко ; у исти мах тај Дон-Кихот крунише пирамиду својих глуности деФипицпјом напредњачке иолитикс нрема Руспјн овако : Братство за братство. а остало за наре - ! Море. да Руеија заиште да јој Србија вратп само онолико мешња. колико је она потрошила брашна ради Србије и срнства. све би се признанице морале поднетн Алекеи Протовом на ревпзиЈ'у! — Но ни но муке. што се нашло једно момче да у скупштинској згради истућућп тако што па да остане жив. него мипистри седе тамо и слушају та мудра изреченија. на нн један да се наће да једном речицом ублажи бруку п срамоту. пего ћуте као залнвен* I ас е п I ц 1) I 1 о <{ и 1 <1 е I) ш к а е п I, те тиме одобравају и усвајају еве нсдотупавности свога Доп Кихота, на још у „Биделу" штампају таЈ ..гонор" на утледпоме месту ! А п како не би ! Хвали се нчпредњачка влада. а да ли ће то Србију обрукати и оштетити. то је са свнм споредна ствар. То је очевидин доказ да је наиредњачка полнтика непзлечива. Опа пнје оболела неочекиванпм, изпепа-

до писи Крагујевац 6. Децембра 1882. Најславннји научари, који су се досада бавили испитивањем разних животињских раса, сви се, без изнимка. слажу у томе : да се унакрштавањем раса може далеко дотерати: али ипак сви из! речно кажу. да је природа при унакр( пггавању ставила извесне гранпце, које се несмеју никако прекорачити. Што с у 300 лози дугим посматрањем пронашли ; на зоолошком пољу, то С} г најчувенији државоици у другом смислу нашли и иа 1 политичком нољу. И заиста у свакој држави, гди су политичке страике образоване; где се у начелима, средствима и тежњама тачно разликују једна од другс, ту је апсолутно немогућа Фузија странака. Ми. који од дуже времена пратимо крваву, журналистике недостојну борбу између овдашњих радикала и напредњака; ми који тачно знамо каквим силама и једна н друта странка располаже н којим се средствима служе да једна лругој скрха врат. извесно смо мислили, да је фузија — спроразум нзмеђу овдашњих радикала и напрсдњака апсолутно немогућа. Но крагујевачки окружни начелник. који је, рекао би. ставио себи у задатак. да огромну већину нашег грађанства и то овејаних либерала. дотера до дувара и да их потисне са иол.а ма какве политичке акције. тај окружни начелиик покушао је сва могућа средства, да зблнжи и претони у једну партију овдашње напредњаке и радикале. Која ли ће од те дпе нартије бити у добити нас се нетиче; само мимогред ка»аћемо, да је и г. Пашић. који се овди налази, доста допрннео томе зближењу. Овом ириликом мило иам је напоменути. да се либерална странка одржала на својој висини одбијајућн споразум са нанредњачком странком, који им јс био нонуђен нре Фузије напредњачко радикалне нартије. Ноштс су се овако сноразумели и удружнлм

л,д.*ику/ гл псзиа V К01О1 1 1С Пркии Н|»ш.

гК

-Ј^