Српска независност

5^83. Лозница.

паиредњади и радикади, међусобни ^начелни и неиријатељи , јуче су, приликом избора једног кмета, девет одборника и четири замепика. извели на бирачко поље сву евоју убојну снагу и ејајно су пропали, јер су огромном векином изабрати сви кандидати либератне странке а то за кмета, Марка Миленковића, који је п био кмет: за одборнике: Иељка Нешковића, Илију П. Радовића, Тасу Миловановића, Милоша Павловића — рамаћанина — трговце, Ђоку Јеремића воскара, Витка Попови- ј ћа »таФеџију, Јоцу Николића шеФа у Фабрнци, Антонија Д. Петковића механџију и Милана Лазаревића трговца. А за заменике : Грују Арсића механџију, Мил>ка Стојковића налбантина, Јована Димитријевића — чтмићанина и Нетра Радонића столара. Ми смо унапред убеђени, да ће особито овдашњн радикали покушати све и сва, да иониште овај избор. Али било ма шта, нигда се ни смо надали, да овдашњи радикали располажу са тако нејаком силом, да ни су могли нп толико на биралшите извести својих л>удп, којико су их извели њихови ортаци. напредњаци. Завршујући лво мало врста не можемо а да не запитамо ово — окружног начелнпка. г. Мијајла Миловановића, како се елаже овај његов рад. са начедима и радом данашње владе, која је, кроз своје гласило „видело* навестила рат радикалима и која се труди да нх из корена истребн и да им у народу затре сваки траг? До виђења.

ИЗ П 0 3 0Р232Т1 ПИТ И #0СЕ Шал>ива игра у 5 чинова. од Готшада. Позоришна управа обрадовала нас је новим комадом' нод горњим насловом. Представљан је два пут узастопце, 27 и 28 црошлог месеца. Оне представе беху добро посећене. Предмет за ово позоришно дело узео је Готшал из ипглеске историје, за владе Ђорђа III. Пре сто година „нндијско питање- веома је заннмало меродавне кругове ннглеске: две протпвничке странке образовале су се у народу и у парламенту. Инглнском насеобином у Источној Индији унрављали су гувернери, који су истина признавали суверену власт Инглеске, али су у унутрашњој управи били потпуно нелавнсни. Они су у друштву са директорима источно-индијског друштва чинили грдне злоупотребе, што прннуди Фокса, инглеског минпстра-председвика, да поднесе парламенту на одобрење тако звани индијски прој е к т. По овоме иројекту власт источноиндијског друштва била би сведена на ' најмању меру: њени чиновници не би I могли и од сада богатити се на непра- ; ведан начин од убогих урођеника Инди- ј јанаца. Фоксов предлог наилази на опозицију. ј Најжешћи противници јављају се у лицу

Пита, члана доњег дома, и Снотона, директора источно-индијске дружине : први заступа своје гледшнте из убеђења, за то што држи да се тим нредлогом иде на гажење већ стечених права и иовластица: другоме не пде у интерес да се тај прсдлог усвоји, јер би тнме изгубио већи део свога капитала уложеногу акције источно- индијског другатва. Обе странке труде да иомоћу својих приврженика извојују побсду у парламеету, употребљујућн за то сва парламентарна п непарламентарна средства. Да у непарламентарна средства долаге и женскиње, то је сваком иозпата нстина, али се државници нису стидили н њих позиватн у помоћ. Херуешкиња од Девоншира и Херијета — то су та два непарламентар^а средства, којима се служе представшци обеју партија. Херуешкиња, ириј;тел>ица Фоксова, Јлаже сав свој уплив & предлог добије већину у парламенту Међу тим Снатон хита из Индије у ^ондон. те да агитује протпву тога прјекта. После двадесет година налази се а својом ћерком, Херијетом, коју је на.устио па отишао да тражи срећу у 1^дији. Нуди Фоксу кћер за жену са мплшном мнраза, нод условом да одустрае од предлога. Но Фокс одбија понуду Снотоноу, и ако је био презадужен. Његов инд.јски пројект би усвојен доњем у дому, нс.-рај све речитости Питове. Него сад га ј ваљало поднети на одобрење и гор>ем дому. Обе странке, знајући коликсје краљево мишљсње од уилива на арс- I тократске чланове горњега дома, свка на своју руку гледа да иридобије кра>а за своје гледиште. Овај носао беше 1жак. Краљ Ђорђе Ш. ннје се радо *шао у политичке ствари, те је свагд тешко било склонити га да употре* свој краљевски утпчај у рсшавању ва> ннх питања полптичких. Само у ретки тренутцима изванредног расположења д^ шевног миннстри су могли чути и Њ< ј гово лично мишљење. За то обе партијс ј с једне странс херцегпња, а с друг Снотон и Харијета дођу на мпеао д на један особит начин развеселе краљ; те да га придобнју за се.

'споменик всликом кнезу — патриоти Мијхаилу Обреновићу III. Народ који уме да цени и поштује своје велике и за-служне људе, заслужујс и да их има. .Споменик, кога је народ наш подигао неумрлом кнезу Михаилу, показује јасно, да народ српски уме да цени велике и заслужне људе. Но народ наш поред великог Михаила, ј треба да се сети и оног бесмртпог муј жа. који је положпо основе нашем политичком бијћу, нашој држави; народ , српски не треба да заборавп нп неумрлог Милоша Обреновића I. Треба и ње! му да подигнемо споменик, јер би мало ; поносно бпло, да ми данас ужпвајући нлодове његовог труда. не покажемо и видљивим знаком, да смо му благодарни. ; Споменнци су видљиви изрази народњег 1 поштовања н нризнања. Свестан народ са највећом готовошћу диже споменике, те видљиве изразе поштовања. сваком великом и заслужном мужу. Па и српском је народу света дужпост да дигне ! сиомсник кнезу Милошу, и тиме даде израза свога уважења и поштовања према великим заслугама његовим. Кад сам ја пре четрнаест и по година изнео предлог и покренуо мисао у општинн београдској, да се подигне спомепик кнезу Михаилу добровољннм прилозима. имао сам на уму н споменик кнезу Милошу, али ја сам држао тада под првнм утпсцпма туге и жалости за кнезом Михаилом, да ћемо ублажпти нашу тугу н бол, ако му дигнемо споменик, а да ће се доцније изазвати и жеља за подизањем сноменика кнезу Милошу. Сад кад је подигнут споменик кнезу Михаилу, ја сматрам да је наступио трен\так, да се покрене мисао за подизање споменнка кнезу Милошу, па за то подноснм овај иредлог оиштини београдекој, да она сада као н онда позове српеки народ, да добровољним прилозима подигне споменик киезу Милошу, и у то име, ја по могућству мојих материјалнпх сила ггрилажем овде 20 динара. Овом прнликом напомињем. да је покојни грађанин бе<»градски Таса Терзибаша завештао 10ПО дук. у своме тестаменту на ту цељ т. ј. на подизање споменика

што сте нам послали, примпли смо. Текија. 0. Иримили смо од вас 24 динара преднлате. Хвала. Паланка. Г. Степи * ' -»тр •" V. Ви сте с.» • ,-п а ни иајсврогннји син ове земље. неће^ пропустити да не приложи колико може на споменик књазу Мнлошу, те тиме да одужи један од најсветијих дугова. Днгнимо дакле што пре споменик књазу Милошу. Иокажимо лепим примером ј нашем потомству, да и оно пође нашим стопама, те да нодигне споменике и осталим заслужпим људима, који својим заслугама користише народу своме. И што год више буде споменика великпм , и заслужним људпма у нашој отаџбини. тиме ће бити и већи број такових људи. ! којп ће се благу н добру отаџбине по: свећивати. Кад умемо да ценимо велиј ке људе, онда ће и њих бпти. и тиме ће I се наша слава и величина и трајна бу-^ ( бућности оснгурати. 7 декембра 1882. у Београду. Живко Неди* с. р

Краљ је у младости својој волео некз КнеЛ у Милошу. леди Сару, која му је прерушена у се , с та р а Јелада била је пуна споменика оско одело, излазила на састанак наЈе- зцелужпим људима, па за то је н грчки дној лнвади. Партија Снотонова нонуди народ имао у добу своје славе велики херцегињу од Њукастли да узме на се јј П() ј з а р Л ужних људи, којн су радили на улогу леди Саре, те да му тако нзазове њ 4р ОВ ој слави и величини. Потомство у миле успомене из прошлоети. Ова се не та », )вим сп<>меницима гледа узор и њиприма тога, него још прокаже план цер- к 1а ^ е цодстиче, да и оно чини дела цегињи од Девоншира, која науми да га , . лана и веЛ нка.

сама изврши, наравно у корист Фоксовог предлога. Међу тим противна страика није одустала од свог нлана, као што мвшљаше херцегиња: Херијета прнстане да се преруши у леди Сару , и да прндобије краља на етрану прошвннка пројекта. (свршнт.е се.) -5*^5Предселнику оашт. београдске* ГОСПОДИНУ ЖИЗКУ КАРАБИБЕРОВИЂУ Госаодине ! Сутра одужује наша отаџбнна један велики и свети дуг — сутра се одкрива * Овај предлог поднео је г. Живко Педнћ пензнонар, предссднику општнне Београдске.

Нрод српеки, показао је јасннм и ! С\с1нм примерима да јс кадар да чинн I вена дела. А таковн народ уме да це! нииуважава своје велике људе, који га 1\кв0де у делима велиним и славшк.Кад је народ наш знао, да у своме с^рном ропеком добу, овекстечп у , евојн^есмама, своје ј}-наке н заслужне , људс. ш ће пре сада у добу своје сло| боде и\амоеталности знати и уметп да ; н вндлрим знацима да израза свога ј поштовЈа према великим и заслуженм I људима\ I Прсм^во-.-е надам се, да ће мој предлог наћтопал одзив у народу нашем. Међу на^м богаташима и имућнијнм : људима, 1ћи ће се много њих. којн ће ! сљед<»вахцримеру нокојног Терзибаше,

ИЗ СКУПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ 16 декембра /882 На данашњем састанку оверовљено је ( <5 нових посланика. од којнх су петорица и заклетву положи.ш. Крагујевач-.и посланик г. Јод. ТуцаковиК поднео је своје пуномоћије заједно са оставком. нзјављијући да сматра ову скупштину за незакониту. Посланик за варош Ја10дину такође је поднео оставку) што га, вели, нису бирачн питали кад су га бирали. 0 тнм оставкама решено ја да ; се врате у одбор, те да одбор за преглед посланнчких пуномоћија о њнма поднесе свој предлог. У продуженој седници усвојен је без дебатс предлог мивистра унутрашњих послова о аоштанским маркама и доаисним картама. Њима ће од сада руковати миннстаретво унутрашњнх послова. Много је теже било код другог предмета на дневном реду: да се нз школског Фовда одреде 600.000 динара на оправку погорелих школа у пострадалим крајевима. Предлог предвиђа само школе у старим границама Србије. ге су с тога некн посланици из ослобођених крајева тражилн да се и њима помогне. Многи од посланика потпомогли су тај праведни захтев. Но ту се дпже г аосланик — државник^ аоа Нико.ха КруаежевиЛ. те доследан своме начелу _да му њива неће бити већа- стаде доказивати, како смо ,ми~ двапут ратовали, а -ВИ~ (у ново-ослобоћепим пределима) само једанпут: како смо прво "ми - . на тек онда долази те _ви~: стрпите сс док се -ми _ намнрнмо. а чнм прва могућност настане, доћи ће те _ви - на ред, н т. д. и т. д. Ове непромшнљене. непатриотске, крајње ссбичне речи, изговорене оним бегтндним цинизмом којим се од времена на време одликује тај радикални ускок; она нема тншина. којом су те речи прамљене у дворани скупштинској: оно из ненађење и пренеражење на лицима _сиротих - * иослаш!ка из ново-ослобођеннх

листлк

Е Е С Е Д Д

коју је нриликом откривања СПОМеНИКА 6. декемба 1882. говорио Стојан Новаковит. миннстар просвете и цркв. дела.

Морална су начела всчна и ненроменљива. У томе обзиру нема покретања ни наељедностп, јер су морална начела звезде некретнице, од којих свака за се сија и мора сијати. Нанредовање је пак људско у проналажењу нстина и закова у наукама прнродннм и у наукама друштвеним. Наука је свачија и ничија. Мрави у Азији граде мравињак као и мрави у Америци. Напредовање друпггва огледа се у унутц&шњем развитку, у успособљењу и у орипреми народне снаге да прераћује природу, у развитку ума за самостално нспитнвањеи самосталну радњу. Политичка радња једнога парода састоји се у свесном сазназању себе као једнога организма способног за самостални свој живот на осдову своје народности, на основу духовних и народних умотворнна, у којима се налазе народни идејали. Морална су пачела ту, снага је ту, само је оску-

дица у вођама. Ето на основу ових начела и идејала жпви паш народ стотине стотина година одбијајући најпре византипггину и латинштину, а затим маџаронемштину и мухамеданизам. У колико су биле веће ногрешке и безакоња наших жупана, краљева, царева, деспота, себара, меропка, сокасника, калуђера, варошана и сељака: у толико смо морали више страдати и само једно Хришћанство са његовим моралним начелима у облику богумиљског братства потпуно је усвојено пародом. Нестало краља и царева, нестало деспота и војвода, нестало црквених господарских и краљевских људи ! Остала самохрана сиротиња раја , остале цркве, манастири и свеште кство и остали у горама хајдуци. Сви се звали браћа и били су браћа. Кад је тако турска сабља нагнала Србе да се из једне чаше причешћују и рукама а не копљима навору примају, они су као браћа усталн да збаце турскн јарам и да створе самосталну државу. После потоцима пролицене крви, после Мишара и Делиграда, после бегства старешина, после Такова и Пожаревпа. Шумадија је отпочела да завија гњездо народно-државног живота. И тада се јављају аристалице и скутоногие које придикују као да је овај народ гинуо и борио се за Петра или за Павла, или

се јавља) изелице које бн хтеле да агују или^ кајмакамују или да беантеришу. авп гејаци и простаци су за то да рабб работају. Зато им је право одмерио к4 Милош (1830. год.) рекав: ^Ево н мс! и вама, није се овај народ бориоУ му ми будемо спахије"! Но ти „љу^цн турски и ти -белокавЦи~ и ти _*1и дворјани- бесарапски нити су раз^валц народне идеје и мисли, нити с*еали у чему је сугатина борбе. Кнеза^доша протераше Његове чибукџије и рдури; млађаног Кнеза Михг.нла зав^с у своје замке параграфлнје и д^лише, па га протераше Вучићевци. Наста владагрских саветника. Прогнани кно свомс трошку издаје народне умотв^е, школује даровнте младиће, а парх>пет гњеван па „црножуте с , на Теју Њ егов утицај, гњеван на кајмакаме и^ске удворице очисти једног дана ту еТ у еа свога тела и издаде закон С1ц тинеки Окрепчаше духови а с дола^ старог Милоша и младог Михаила ета Србија снажан покретач народн^ ели и идсје. Кад је мучен^нез нред касарном на Крстов-дан 18^ 0 диие објавио народу и војеци св<> Т упање на престо, онда је један натп узвикнуо : „Ето, то је онај мој прно комс пише _Те-

мишварка" н подмеће мн лажи н клевете~. Па јесу ли кајмакамовци разумевали тога дичног човека којн јс бно и натриот и штедљив и богат? Боже Сачувај! Ил!-ја Гарашанин његов први министар не верује да се могу узети градови. Г. Мариновић излаже такве мнсли. које би поннзиле н Кнеза и Србпју, а о оеталој чељадп кајмакамекој ннје вредно нн г<>ворпти. Кад Кнез мученнк говорн о споменпцима које .,зуб времена не рушн '. кајмакамски \*редннк ..Вндов-дана • иише у Пешту да српски Кнез .,<1о1се 1'аг | шеп^е". ј Па као год што овн стари кајмакамци ! нису разумевали Кнеза Михаила. исто тако њнхни наследннци нису разумевали ј рата 1876—1878 године. Док су народњаI ци наваљнвали свом снагом. да се оствара мисао Михаилова. т. ј. мисао народна. I дотле је кајмакамска чељзд правнла то-. ! иолску побуну и шуровала са Швабама | који пуцају ла Бемрад иносе сабљу Кериму. У онште, српски су се кнежеви ио некаквој чудној судбиин опкољавали ' људима, којн су им бнли противницн а на народ гледалн као на рају. Стари кајмакамци су говориди : ,,Не даду царевн и краљеви, неда Буола ни Садр зам а њихна чељад хи та "да се удвори >Евроаи а , а кад ви рашчепркате ту њнхову Г Евроау и , то ће те у њој наћи бечке чивуте, лопова Бонтуа са братијом и јавне лупеже н кајишаре. Морална начела братства и једнакости осим крви и језика остварена еу и у области наше српске цркве. Српска