Српска независност
БР01 173.
ЧЕТВРТАК. ЗГ ДЕЧЕМБСД 1887 ГОД.
ГОДИНА II.
ОРГАН НАРОДНО-Ј1ИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.
ПЕ22 31 СРЕТ71 н4 годкну 24 дин., нл 110 годпив 12 дин.. иа четврт год 3* СЗТ2ЛЕ 82ВЉВ 21 Б1ЛЕ12С1::: СС370Т0Е7
♦> ДКН
« осшјсм ие. а&Лс*да*&-^ ИиДУОТиАУША ГОДШНТ 30 »РАНАКЛ, НА по годннв 1б «р. на ЧВТВРТ год. 8 *р. 31 1ПЈТРС-*Т1?и37: на ГЈДИИГ 16 ФОР. Ј НЛНК., НА П&.ГОД. 8 4. К1 ЧВТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ . в Ж1БЕ : на ГОШН' 36 ФР^Н., ИА ПО ГОДИШЈ ге €-Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 ФР
ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ КШШ!, НЕТВРТН01, » НЕДЕ/оОВ УРЕДаНШТЧО I АДКНННСТГАДПЈА 7 КУ^Д Г. КоСТВ Цр 10Г0РЦА ГОСПОДСКА УЈНЦА ВР. 7.
ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 днн. пара од реда, а носдв свакн пут 6 пр. за прилосллно 50 пара дпн. од реда. Рунописи шалу се урвдмиштеу, а претплата адтипистрацује „С?ПСЕЕ 2Е31В2С30СТ 2"РЈГКОПИСИ IIЕ ВРАоАЈУ СК. НЕПДАлЕНА ГО1СМА ПЕ ИРИМАЈУ С».
1882
Јога једав дан и свршује се стара, а настаје нова годпна. Какка Ке бити ова што наступа — ко то сад унапред зна? Аштанам је донела ова, којој сада аосле4 >ои дан бројимо то знамо сви! Ако нрегледамо тековине и судбу в;мне државе у овој години, онда нмамо за собом колико шарен, толпко н пудан, као н особен, а негде и страшан низ догађаја. Гресп оне године, која је овој нредходила, тек су се у овој показали у свој наготп својој. Ово је — са једнпм јединпм светлим п радосним изузетком, као што је аро шас краљевине 22 Фебруара — за иоследњу десетину година једна од најнесрећппјих годнна! Она је пуна обмаиа, непзвесностп, изненађења, упренашћења, јавне тегобе н трзавипа. Ово је била годииа, какву својој отаџбпвп нпкада ввгпе не можемо пожелети! Ово је бнла права ., напредњачка" годпна. Она ће им спомен сачуватп п нод њеним бројем моћиће их далеко иотомство вазда познати ц наћи. У првом месену њепоме внђасмо да се састаје једна Народна Скупштипа, којој је било суђено да прође кроз онако чудновате мене и растројства каква с њоме заједно, доживесмо у дане од 5. Марта, када се ова снуаштина расааде. па до данас — кад се та некадашња скупштина, налази у стању п моралном узвишењу у каквом је ево данас н. димо, где н она еа својом псторпјском годпном заједно пабраја и свој — иослелњи дан! Сутра се гаси живот њен! Како нослапицима редовно изабраним, тако и онима са два гласа престају сутра пуномоћија; опи нису више носланици — пошто су равно две годпне од 31 декембра 1880 до .41 декембра 1882 заседавали н — решавали земљи њену судбину. Велнкоме парламентарном догађају од 5 марта, сљедују значајпи дапи антивиделовачке струје: 15 и •41 мај. За њима 10 и 16 декембар ■— када је изречен суд над свпма обманама. које су се снетематички гомилале од 19 октобра и 30 новембра 1880године. У резултатима •;оје ови дани показаше н оставнше. као да лежи квасац за политччки ток догађаја н уставпог делања у години, која нам прекосутра лочиње.
Осем ових творевинанроменљиве политнчке ереће, која е нонаособ I „напредној" владајућо планети доста номрачења навел; има догаћаја. којп нас тако!; потресају и сневееел.авају и који ноказују те гобе и врлети, које мпш.Ђасмо да смо давпо за лећимаоставили и да их па еветлијем и мавнатом нуту, којим наша државаступа. нећемо впше сусретати. ТЈ.ав јс немио и несрећан догађај огјН окгоОра, ка да је учињен нокувај на жнвот срнског крал.а у сабоној београдској црквн. Нека је нрклета миеао, у којој се дело зачпо — а нека је благословен час, када је злочеста рука омашнла. Дркава ,је наша с те стране оетала нштеђена од новог страшног нскуш0 .а. Жалосна и крвава новнја нст/рија наша хтелаје да и у овој и о!ако тешкој годпнн има један свој страшан дан. Носле овпх тшкпх успомена пмамо да као прМове 1882 годнне оставимо нашемпотомству усномену п на друге јОгађаје. који бацају жалосну еен1 ч " и на нашу државпу економију и Ја наш јавни морал и отварају нам С51утне изгледе за будућноет ове|земл.е. Низ зле фдбе те врсте ночео је првих дана|ове годпне и последња али и нај кЈупннја прна ђинђува на њему ево с! на несретнн еинџнр нампче, да дкпојио обележије удари на своју сЈећну и благополучну годпну — годпну бапкрота и ФалсиФиката. Још пр»нх дана, како рекосмо, задесн срнску државну касу—и српску епоноЈију и Фппапциски напредак—тежак удар: то беше ироааст Генералне Уније проузроковав вараличком радњом њенога директора Вонтуа. Готово сви. али свакојако најкрупвијп п животни пптересп наше држ1ве везатп су, пренагљено и несмотрепо, за судбу овога човека. Он је пропао — али је пропашћу својом навалио на пас не догледне последаце. којима се правп ток и крај још неможе ни да догледа. Истините и натриотске савете наше, које ми чинисмо у годпнн, која овој предхођаше — не хтеше судбоносцп наше државе послушати у своје време; они учинпше евоје — а пама остаје та тешка утеха: да је далеки парнски суд пстпннтост паших уверења потврдио — суд, пред којим је тај великп злотвор наше државе што се Бонту зове, чуо своју заслужену осуду: пег година робпје поред велнке новчане казне.... Правда је задовол.ена. Алн наша несрећа ннје
1 ноправл.ена. Она иде својим злим [ иутем. 'Гек што смо саслушали решење ове знаменпте лупешке парнипе— и1 мађасмо да присуствујемо другој 1 таквој, која нас и сневесељава и I ироносп срамоту срнску кроз далеке крајеве просвећепог и не прос; већеног света. То је парница, у кој јој па оптужничкој клуни, поред осталих саучесника н криваца — седи и дво/одишњи аредседник сриске народне скуиштине који је већ два пут ставл>ат у-иритвор судским решењем н којн се на уста државнога тужиоца оптужује као саучесник једног прл.авог дела, које није ни поI следица трепутне раздражепости, нн I незнања и навоћења с друге стране. по дело хладног н тачпог рачуна— а то је фалсификоваље реквиииционих иризнаннца , којим се мислнла извршптп велнка сувремена „Фипанцис ка операција" а из државне касе дићи некн мплион. Кад ове редове пишемо не знамо резултат судскога претреса, који ће се свршити у овој годпнп пупој сваковрснпх ФалспФИката. Но гласило решење како му [ драго, јавно је мњење већ образовало свој суд о томе прљавоме делу и о саучесппцима у њему, а узнемирена јавна савест, бојазан и сумња 1 за пашу добросрећну „будућпост" неће се моћн стншати И сад. кад се оваква дела догађају јелп неумесно да занитамо: где смо ми? шта смо ми V шта ће бнти од нас ? У чему лежн и на чему ће се основати буду&ност нахие земље. у којој један човек са највншега иочасног места у држави — једап нредседппк скунштине бива свлачен са те ви-
сине п бацат у нрах судске анса-
не из којс нзлазн на оптужнпчку клупу н седи као саучесник у реду дрских варалица. који, како им је| дан браннлац рече: нису лунежи оби, чни, по лунежн више врсте И с овнм закључујемо ми 1882 годину. Растајућп се с њоме, ми смо убеђени да смо скромпо, али I ревносно чиннли сваког њеног дана ј своју дужност. Ми укупну злу су' дбу ове године писмо тиме моглн на I боље окренути. Што је хтело битн, било је. Творци млогих догађајаимаће црилнке да оцене целокупну срећу, којом су обасулп земљу, којој су служпли. за које ће услуге они прнмпти васколики благослов и својнх сувременика и свога потом ства. Ми само желимо да им се пи једна заслуга не закнне! Пред нама је нова годипа 1883. Ко не бп желео да нам она допссе
сваку срећу и благослов. И њој, као и евакој до сада мн пзносимо своје добре наде па сусрет. Алп на де људске нпсу све моћне, оне су варљпве. Министрп којима доста крупних дана у свакој години нрвнада. са врло загонетвим „ шифрама " завршилп су стару годину и —разрешење њиховнх тајанствепих али значајних знакова спада већ у дане нове годнпе. Нека би дао Бог. да ако не из тих „ шнФара а оно бар иосл: „шиФара" можемо у идућој годпни празновати дане: мира. благостања и наиретка\ То су ј наше жеље. то су државне потребе!!
ЛЕ9Н ГАМБЕТА. Рођен 1838 год. у Кахору, малој иаланци Француској; сеа еиротог ба калина, сгарином Италнјанца из Ђе нове, школован у Паризу мучно и сиромашки, у 27-ој својој годинн још непознаТ адвокачпћ. у 28 већ нрослављен једним једиппм гоеором у обрану једног мучевика слободе нротив самовласти Наполеона Ш-ег ј и одмах изабран за народног посланпка у законодавно тело, у не сретном рату са Немачком 18701871 после пораза Наполеонове војске прогласач републике, члан прве привремене реиублпчке владе. дпк татор Француеке, заточнпк и бра пнк народа и отаџбине. створител. п спремалац све новнх и нових че та бранилаца нротпв пемачке нава ле, неуморни одушевљач за отпор до поеледње капп крвп. после мира неодољив брапилац п оснивач репу блпке н слободе. а пепрестано уз данпца, звезда иреходнпца .великог народа" за обнову снаге и славе. његове, — на врхунцу евоје јавне моћи п славе. у јеку мушкога века. у 44-ој евојој годпни. на самоме пресрету од год. 1882-е на 1883 -у погппу певидовном смрћу Леон Гам бета. Онисатн живот н значај Гамбетпн. то би значнло пнсаги псторију Фраицуске од 1868. исторвју светаод 1870 е до дапае. Зато ће мо ее ми за сад задовољити изве штајем о његовој смрти и излага ; њем могућих носледица. Кад се запитамо. шта је Гамбету убило, долазнмо на Француску узречицу сћегсћег 1а Гешше тражн жену. Познато је да је Гам бета недавно рањсп и сад нема сумње, да га је раиила жена. његова милосница. Леопија Леон, с којом ја нмао и једпог сина, који се учи у Немачкој. Причају да је та жена пскала од евога елавног љубазника да .је узме за жену, но оп јој одговори да му позив не доиушта да I се жени и она се тиме задовољи. ! Но кад је чула да Гамбета хоће да ј узме неку другу са 10 — 20 милијупа мираза, она оде њему, узме га I па одговор и, кад виде да Гамбета ншсако неће да јој се прнволе, иа-
У)
н