Српска независност

малр, "^пппника, К0]6 они ниојг „ ијјс -ш- |

вади револвер н оиали га — дали на Гамбету, пли на себе, а Гамбета је тргне за руку, ге метак случајпо уирави на себе, то ,још није јамачпо, доста то, да је Гамбета раљен из руке своје л.убазнице, да му се рана залечила, ал' међу тим добије запалење у цревп и оток са црвеним ветром, из отока се излије гној у крв и отрује је, те Гамбета умре од пијемије 5 мпнута у очи нове годпне 1883-е. Неки веле, да би Гамбета и без ране умро од оног отока, само што је рана ускорила смрт; а славни берлиискп лекар Нпмајер тврди, да је Гамбету убило наонако лечење паршпкнх лекара. Како било, тек — њега нема, смрт му је свакако невидовна, трагичпа. и потресла је развитак Франнуске реиублнке неочекиваним ударом. Друго је нитање, какве се могу последпце изродитн из тог невидовног дога1>аја по Фрапцуску, по Јев ропу и по јевронски мир. На нрвн поглед се чинн, као да тај случај иде у корист Немачкој јер Гамбета се сматра као највећи протпвннк Немачке. Ала је тај Бизмарк сре1|ан, помпслио је многи; ено му умре Скобељев изпенада, ево сад исто тако Гамбета, два пајвеКа противиика немштине с истока п са занада. Но петреба се варати, ни сами Немци се не заносе таким гаштим надама. Ено ,Национал Цајтунг" назире од смрти Гамбетине баш онасност по Немачку и по сталност мира, јер увиђа да ће сваки који буде хтео заузети Гамбетино место, морати већма него Гамбета пстицати гетансће, освету Немцпма, особито ће то морати чинити крал>евннске и царевинске партнје, које се једино мо гу непосредно користити смрћу Гамбетином. И Фрапцуске новнне то као да скоро једногласно наговешћују, кад веле одбијајућн подваленемачке: Патријоте умиру, ал' народ не умире, он је наследник својих велпкпх сииова, њиховнх мисли и жел.а. њпховог рада, њиховог целокупног духовног завета. <м>ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Француска ренублика плаче данас пад гробом свога најбољег спна, над гробом велпког патрпоте и једног од најмоћнијпх духова свога доба, —-надгробом Леона Гамбете, којн је тако рапо и прерано отргнут отаџбини и народу своме. Гамбета је сахрањен прошле суботе о државном трошку. Погреб

ЛИСФ&К

н и ш и нишке зиалсезЕгогЕтсстчс. наиисао шш жшнош (Свршетак) Молитву је небо услпгаало и сад нишки храмови певају своје хришћанске песме без зазора н не страхујући од србождерих апостола, па ма од куда они били Јер ми туђе нећемо, а дужност нам је да своје ником не дамо и кад би то чиппли ми би требали да будемо назвати једино заслужпим именом издајице ! И ми овде остављамо још ненрекинуту жицу живота овога нигаког војника Николе, Рагаића, човека, који, као и сваки, има и својих мана, као и добрих страна. Главна му је мана страшна п л аховитост и нсуздржпма бујност која га је често преко опасности иреносила као гато га је често у опасности — уно-

је био величанствен; Пари:* још никад до данас пије видео те величанствепости. Оировод се кренуо из Бурбонске палате у 10 часова нре подне н свршен је равно у*5" часова носле нодне. Ова војска у Паризу била је под оружјем, и деФилирала је иред сандуком велшсог нокојника. За сандуком су ишли сродннци и нрисни пријател.и Гамбегини, за тим заступник иредседника реиублике генерал Питије са целом војном свитом председниковом, свп министри, динломатски кор, народиа скунштина и сенат , све корпорације у Иаризу, силне деиутације из свију крајева Француске и изасланици из Елсаса и ЈГотрингије. Венаца је бнло преко 2.000. На гробл.у су говорнли: у нмс владе министар нравде, у нме нчродне скупштине председник Брисон, у нме сената такође иредседпик. Осем тога било је још неколико беседника из свпју група републиканских. За све време владао је најбољп ред. У нрви мах беше наређено да се иостави шпалир од војиика. но доцније одусташе од те намере, претпоставл.ајући да ће народ сам одржати ред. И доиста народ је из жалости и поштовања за првим и највећкм сином својим иоказао прпмерним држањем својим, колико цени и уважава велике заслуге нокојникове. У ненреглсдним гомилама дочекивала је светипа провод; чнм се величанствена мртвачка кола са сапдуком појавише у каквој новој улицн, муптки иоскидаше шешире, а жепе на глас ударише у кукљаву. Света је толико било да су они па челу провода давно били па гробљу, а остатак се још и не беше кренуо из бурбонске палате. — Још се над Гамбетом није ни затворио отворен гроб п већ нам стиже вест из Париза. да је тамо папрасно умрво генерал Шанси, један од најспособнијих генерала Фрапцуске. Шапснјеза време Гамбегнне диктатуре дошао до гласа. Доциије је, под Мак. Махом, командовао једним корпусом. Кад је Мак. Махон отступио, био је против кандидат Гревијев за иредседпиштво реиублике. Кандидовали су га антпренублпканци. Греви га ио томе сила. те се решавао н предузимао опо, за гато сам чегаће вељагае : „Е видим да није добро — алп ми прекипе ! и Никола Гашпћ, Милун, (Милан) Новичић учитељ и млоги њиховн другови из Ниша и нишке ближе и даље околине у трудном, мучном опасном и крвавом послу у оба српска рата — стекли су признање н ратна одличија. Вароши Ниш, Лесковац, Врања — дали су му своје иисмене захвале, са подписнма и печатима старијих људи тих места. Још имам да додам, да је, по тачнијем сазнању Н. Рашић рођен око 1890. год. јер, вели, кад је горела Камепица (код Нигаа) у којој је бунпо Мплој е К ам с п и ч к и (18 4 1. г о д.) било му је на две године. Тако је имало паља да доста честитих Срба јунака, који су нод заставу ослобођења пригалн и иод њом се борилн и заслужују, упоредо са именовапима да им се имена овде спомепу — али ја их, за сада нс знам, за њихова имена не чух — — а осем тога ја сам хтео и могао о томе да питем само о г Ннгпу и пишким знаменитостима". Прс иего П1ТО свргаимо овај путопис вратимо се јога једном носледњим данима турског госиодства у Нишу и издисају тога господства.

' ењен 1 к -пев74 ' носави за посланика у Петрограду, гдеје остао све до Гамбетиног миј ниехрства. Од отог времена живео I је уПаризу. —Бивша војпа крајина у Хр( иата ј н Славонији са свим је раз: нојачта. Ових дана расиисао је бан ј Хрваз.е на основу указа ћесар| ског пве изборе у Крајини за хрватеки;абор. Свега ,је 35 изборпих ! срезов! — 1 јсмс Побори дигло се против аутријскнх власти, те је до сада ве неколико пута наиало на ; иојединамања одел.ења аустријске ; војске. — У Ггалији јога једнако траје узрујаиое нротив Аустрнје због случаја с Оберданком. Не само у ноједииим нровинцнјалним варопшма, већ ну ирестолници Италије дога!)ају с из дапа у дан демонстрације цртив Аустрпје. Нарочито је аустрјеки посланик у Риму изложен ипултима огорчене омладине нталпјаске. Пре неки дав су полупали ирзоре и скннулп двоглавог орла а посланства, а дан за тим нуцали е на представника ћесаревог. Нокрт је узео толике дименснје, да јевлада немоћна да га савлада. доаис и Вљево 18 дек. 1882. Оргап радикалш странке у своме 170 броју доносп нотиу нод именом л Либералпо извегаће" укојој нотицу „Српске иезависности 1; број 166 неисгинитом назива, а која се је » избор одбора опга: вал.евске и замену 1у односила. Писац догичне но-ице из претеране љубавп к' радн;;алиму вољан је био обавестити читалачки свет како у ваљеву друге, окром .адикалне партије нема, иа је у томе аносу и сачинио статистику о одбору шљ. која казује да их седморпца сами небгаду гата су. Да је пиеац потпце • то убеђен био закључујемо и отуд гат. је месни радикални одбор ио свршен(м избору одбора послао „Самоуправи" тиеграм у коме јавља. да јс оишт. збор изабрао одбор који је радикална страша па своме збору кандидирала. а то ће по нашем мишљењу толпко рећи, колшо: одбор општ: ваљевске сачињавају сам1 радпкалци! То нам казује и потнрђује нотица „Самоупрлве", јер она је вмала задатак истинптост телеграма оспакити а потиОбјава другог рата за жзавпспост и ујединење била је 1. Де&мбра 1877ког је дана н српска војска прешла опет границу : на Катуну, Супонцу, код Камснице. на Треспбаби, иа Јшковој клисурн и др. местима. Главна смер беше — Нпш. Главна препона беце — Пиш. Главпа слава беше — Ниш, кључ Старе Србијс. И тај је Ниш ваљало освојити, гато пре п гато часније, по |захтевпма војннчке части. По зими какза бегае у 1877. год. по снегу и страганш ветровима ступагае српскп војннк Нигау и нншким гаанчевима. Двадесет и осам дапа трајала су та напрезања са српске и упорна одбрана са турске стране, који су били тоновпма са града са Горнце а поглавито са Вппика, све до 27. Децембра... када је Турцима понајближе иоћу између 26. н 27. Декембра дошао био Шумадијскн корпуе и тога дана са висова снрам Горпце (преко Габровачке рсчице бацаше своје метке у — турске редове. То иринуди нпгаког команданта па се обрати командапту моравског корпуса гснералу Лсгајанину да може испратити неку депсгас „блистателној Порти- ка<. гато је пре тога послао иисмо са чегири адресс : „Всликом везиру, руменлијском команданту, вилајетској власти и војеном министру" у коме се тужи Халил-пагаа „Ако пе добијемо до-

ЛЦЈу Ј —- — I ТТ т* ~ —"" орлп цу „Српске Незавпсности" која је аотау но истинита, не истинитом прогласити. У хатар истини скипућемо овим гато следује, копрену којом су се радикали служилн. Писац номенуте нотице заборавља тако нагло да је он па састанку збору претходсћем био лично у друштву оних к,.ји су извесне либерале због споразума за предстојећи избо-) одбора позвали. како би у одбору обе партије заступљене битн требале; он заборавља да је сам по више пута пзустио: овде су либерална и радикална странка заступљене ои зна добро да [рад тога вечера неби усиегаан с' тога што либерали тражише одсудио, да обе партије равнонравно заступљене буду ; он зна добро да су други дан тражили опет либерале због споразума и да се тада и дошл.ј до споразума, да ?е диста начињена а у вече збору нрочитана н од с^раие збора усвојена, на кад ов то све зна па каже у једном органу да се незна шта четворица верују, а троица у шта веровати немају пошто у Ваље ву либерала нема, онда смо принуђени писцу потице изјавити, да је номеријо памећу. Он наводи даљс да неки увек гласају с радикалима — њих троица — ннсу вам нпгде унисани али нагињу нама, ппсац не зпа или неће да зна, да су то баш либерали који су са осталим својим једномисленицима нотномагали заједнички оиозициони иравац; оп заборавља да су данашњи радикали претопљени од виделоваца, он заборавља да је вико данашњим иапредњацима: „живелп", он заборавља да је нред Глишићем данашњим закуапиком соли, темена чинио, он заборавља да сттзе на којнма се никад до епзразума с' либералима долазило није везују данашње наиредњаке и радикале, иа опет иоказује дрскостн толико. да казати сме: гласали су с' нама у евим прилпкама, а те прилике не разлучује по времену, кад су либерали и од вас и од виделоваца нападани били, јер сте онда били једно. По његовом рачуну долазе Гаврнловић и Банковић у радикалну партију, нисац не мотрн на начолно мишљење обојице, он не зна да се Гаврнловић п на претходном састапку изјаенио нротиву њих, а то н јавно исповеда, он вам одриче једномишљење он је либерал; е сад вас пнтамо како етојимо ? мислите ли да сте се у буџачком донисивању толико успособили да вам равна нема у назорима нолитичког мишљења, — на иоелетк} г на част вам и то корнстпте се стим занатом као и досад. али не поричите Факта, не поричнте убеђена гстово подруге ст<>тине првпх грађапа ваљевекпх, првих велим, јер су у свој Србпји либерали ннјуглсднији грађаии, грађани који се пигда неустежу н узтезалн се нпсу да вољно војеке, наше је стање тешко, хрђаво ..." То је пнсмо ухваћено : а ионуда за депешу на блистателиу Порту одбијепа, онда Халил шџте примирије „на 72 али пајмање за 24 часа- — што му се одмах — — одбије. Одбијање ово „имало је потпуна дејства ц (како стоји у књизи : „Рат Србије са Турском 1877—78~ издата од стране оперативног одељења врховне команде) и одмах после тога добије се оваково писмо : „Пошто нас је ратна срећа оставила ми пристајемо да оружје положимо и да се ратовању крај учини, под тим условом, да се част н имање мусломана н немусломана поштедн ; да се онима, који би се хтели селити то незакраћује, већ да им се при сеоби олакшице чине, а тако исто, да се дозволи царској војсци и цивилним чиновницнма да могу слободно изаћи и отићи. командант пишкк ВОЈСКК ЗГалил, нишки мутесари* ^а.хггпд". Чудо је да овс силеџије паликуће и рушитељп Зајечара, Књажевца Алексинца и млогих срнекнх села и предела дају нашем команданту моравског корнуса и српској војсци лекције како Кемо