Српска независност

— 675 -

•4

у најодеуднијим тренутцима некажу свакоме оно што одобравају, и од шта се гнушају; ми немамо политичког рабоша као ви, ми немамо у рабошу ни имена без нрава гласа као ви, али нри свом томе знајте да смо бсз рабоша свагде нобеду решавали; ви заборављате ва време кад сте „војводн" неповерење слали, али се ваљда сећате да сте с' голим ћагеТом најире молпли за подпис уваженог грађанина и либерала г. Радована Лазића који је први на неновереље своје име ставпо а које он ? — колико их још њему равни имамо, а где су вама такови? немате их гоеиодо, иа онет нисац има образа да каже: незна им се која су вера. Наша нијс намера да од нисца нотице у „Самоуправи" иштемо сатисФакције, ие он не зна шта је сњоме казао он је забораван, него ми смо сигурни сатиеканције од оног коме је једна и друга странка позната, а писац „Самоуправни и ако човечности једну искру има, иризнаће, да смо му само истину у очи рекли, па ако му и ово доста није. ако тај писац стане опет дирати оно. на што права нема, истину ненстином називати: онда ће г. иисац кога мк добро знамо наћи у либералној странци вазда врсних сннова. који ће за достојаветво евоје узвишене нартије, н част своју умети више губити, но што се гос. ниеац нада. г в ж Претрес кривице Алексе Ђ. Попо вића и осталих пет другова му. ЗБОГ ФАЛСИФИКОВАЊА РЕКВИЗИЦИЈОНИХ ПРИЗНАНИЦЛ. (21. ДЕКЕМБРА ОВ. Г.) Данас је обављсно испитивање сведока. Најважнији сведок беше Коста Селаковић чнновник министарства Финаиције којн је заклетвом запечатио сведсцбу и која гласи, да је Алекса Нротов и опда, кад му је од стране комисије црнмећево да су Перишпне признанице оглашене за Фалсиаиковане и одбачене, ипак уверавао комтију да ту пема ни једне милиоиите час?и ФалсиФиката и да су те признанице истшите и да он за то јамчи главом ма да му је огромна циФра од 800000 Франака за судљиву показана и онако практнчки разлокено по вредности имања 26 сељака и целе њихове привреде. Намеђу сведога било је још чиаовника к«»ји су у нен>лико и своје закЈгетвом заиечаКене сведо\бе ублалсили па корист Алексе Протовмг (сведоци: Степановић, Крста Нстровић . . и неки Ђуровић). Сад су на реду сведоци Алсксе Протовог. Најсигурнији сзедок беше синовац му пон Јова. Ова га је бранио да је оно писмо. које је пиеао казначеју ми требати да гледам^ л да сс част и имање мусломана (па \ак!) и немусломана поштеди".... Овој понуди. коју до1еше Тахир ага и МустаФа еФендија, сљед>ваше војничка копвенција, послата Т/ршма око 2 часа по поноћи између 27. н Декембра и која садржаваше ова д»а главна правила: 1) „Халил и Рашид »аша предају сриском владаоцу град и варош Нши, са свима топовима. муншијом, зградама п осталим разноврсним лжавним материјалом у онаквом стању у каквом се затекао кад се овај уговр нодпише. 2) Сви војници имају пложити оружје с . Даље се одређују вке појединости како да се извршити недаја оружја и излазак и завршује се „И извршењу конвенцијо има се ириоупити најмање до сванућа дана 28. Деембра 1877". Но Турцима се пе ^иадне да ид^' празних шака у Солуна поново буду захтевалн да се конвенцја удеси тако како ће они моћн однет« нушке и оружје, како би нас — по сој нрилици могли чекати после у Вањн, као што су млоги после и чинили 28. Декембра ваљашс игаћи белу заставу. Заставе — нсма ! Нанш павале ионово бити Ниш цсо дап28. Декембра. Тако ШумаДинци освојс 1 јурнш нске шанчеве на Горици у вече?8. Декембра.

(да му пошљс списак евију опих који имају иримати реквизиције па &е бити 1 Кара аа беКара) но његовој жсљи напи- I сао а на молбу јсдног свог иријатеља и да је том нриликом бпло ту још три ссљака. који су и позвапп за сведокс, (један од њнх био је оптужен за саучсшће Котиног убиства). Државии тужилац чинио јс примедбе председнику што смета сведоке у говору. Нредседник правда свој иоступак, и објашњавају се. Испитани су још п три чстири сведока по одбрани кмета Вулете о неким незнатним околностима. И с овим је прекинута седница и заказана за 22. 22. Декембра у 9 сахати настављен I нретрес. Сви су онтужени на својим ме- I стима. Публике мање но ире. (био је и „војвода)" Нредссднпк нозива оитужене да чине примедбе наказивања сведока. Говорио је први Периша. Чита из једне хартијс каже да је нсистинито код комиеије обедио Аљу нод претњом, и онако хабердарски завршује: волео бих да заменпм сваки дан неправсдног затвора Аљиног са једном годином робије ! и у овомс што нред судом и овим светом то изрекох, нађох олакшицу у души. Настаје одмор Аља излази из седнице. (Аља нлаче). Аља и Сава Обрадовић састају се у чекаоници и плачу заједно. И остали кривци говорили су у своју одбрану која им не стоји на битним доказима. Најзад говорио је поново Аља и преклињао се да је невин као јагње (као што и Бонту није нам никакву штету учинио) и да је он придиком жељезничког уговора могао добити милион динара само да је хтео Бонтуа и један пут у своме стану примити. Многи нанредњаци из публике плачу (и Богор иисар) судије носматрају овај призор .. .. и заказује се седнпца за 23. Децсбар. Продужује се 23. Деке.нбра. Државни тужилац говори — у иодужем говору и побијајући све намештене одбране каже: да је он рапије знао да ће се овако паралисати ислеђење : знао је, вели, за све ујдурме. Чуо је да је у Параћину канетан (-норшнирцигер-) чинио истрагу и хтео да пронађе да су тужбу државног тужиоца писали неки други, а не он. Он све то побија и гнуша се таквих иодметања. Каже да зпа и коме то у рачун иде. Чуди сс, што се Аља хвата за сламку што се позива на г. митрополита и неке београђаие да знаду да иотврде њсгове трговачке односе, што никакве везе овде псма. Рече, нреко свега тога он ипак неће напуетити свој положај (државпог тужиоца) на пукло куд пукло. Казао је да Аљу терети казивање Перишино да му је саучесник; терети га министар Финапцијс; његова (Аљина) лажна одбрана односно говора код мипистра Финанције ; мртав Турци онет ишту да ионесу оружје С наше им се стране та понуда одлучно и последњи пут одбије, са поруком да српску војску сада чекају — она ћс им сама доћн и онда да јој се предаду, не више под овако часним условнма, ио — ! на милост и немилост !! Тако у место јуче из.међу 27. и 28. I Дексмбра, буде потнисата конвенција о предаји од 27. Децембра између 28, и 29. Декембра. Срнска војска уђе у Ниш 29. Дскембра 1877, пошто су прво из града, из шанчева и утврђења изашли сви Турци. А коначни одлазак Турака ишао јс овим редом: ЗЈ. Дсксмбра 3 табора (1805 војника са 75 оФииира) буду испраћени иреко Ипрота за Радомир. 1. Јануара 3 табора (1257 људн са 84 оФицира) 2. Јануара остатак. Турци су увек испраћени и спроведени српском војеном иратњом. Јануара трсћега 187 8. год. с л а в и о ј е Н и ш, после толико стотина година робовања туђину — свечан улазак срнс к о г а в л а д а о ц а у Н и ш!! Загрмсли су ускоро после тога српски I тоиови и иа висовима Грделицс н око

сведок нисмо „би Ке &ара за беКара и ; нозивање Перишино из Бузјаша и његово уверавање ла су аризнанице истините ма да је внао да су лажне и фалсификоване. Овдс рече државии тужилац: ^бар Алекси, као ужичанину^ бејаше иознато да 26 сељака и.ч КугииКа немађаху имања за 800.000 франака. Он је с нојединим се•љавима о томс говорио п сваки му је казао кад би они имали сваки по 100 дук. дали би и кућу и имањс. У дужем говору држав. тужилац побијаше одбрану Перпшину да је под пресијом Аљу одао. Навађаше свој осигурани иоложај, у коме нико му ништа више не може датн ни одузети. Напоелетку је изјавио државни тужилац, да он жали што врши ову дужност у ствари у коју је умешан Алекса Поновић према коме јс он имао и тешњих пријатељских одношаја. Ја. сам га, вели, поштовао, али се морам стидети тог мог ноштовања, кад видим тако одликованог, интелигентног човека у саучешћу у тако нрљавом делу, и ако не буде кажњен, за њега ће бити довољна и ова морална љага. За њим је говорио бранилац Перишин. (Добровојевић) „Диван јунак." Довазивао је у уводу да је чиновништво које врши ислеђење покварено, неснрсмно, ниског карактера и готово да учини све, што би му користи донело а у потврду тога наводи, да је таквим нависним околностима везано. У томе је ночео бранити Аљу; но ова) му рече: „молим вас поштедптс ме с вашом одбраном, ја имам свог браниоца и . Ностиђен Добровојевић пређе на ствар и своли одбрану Перише на , олакшање околности. Алавантић је правнички и стварио бранио Алсксу казначеја за овпм је прекинута сепница и заказана по Божићу. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Шапца иишу нам. како је тамо 20 ов. м. сахрањен неки Јован тпшлер, отац Стојаиа Новаковића. На погребу нпје .било никога од грађгна, сем 5—8 напредњачких пришипетља. Но директор гимназије там. иаредио је те % су сви разредр гпмназијски распуштени кућама сем иевача, који су морали ићи на погреб и тамо певати. А тако су исто и учитељи и учитељице учинили сем једнога, који је свој разред држао , нехотећи напуштати рад у школи за љубав некаквој паради г виделовачкој-. Чиновници суда. начелства, телеграФа иа чак и ђумрука наиустили су евоје канцеларијске послове и ишлн на пратњу Јовану шокцу, времда су у својим каицсларијама тако рећи до гуше затрпапи послом. Заиста чудна ствар. Да ли је ово било 110 команди или из ссрвилности, не зна се, али и једно и друго је за осуду. Ире неколико дана умрво је тамо

Врање — 18. и 19. Јануара 1878 — као весници српских победа ; јер је оружје српско одржавало победу за нобедом. Српска војска беше всћ наетупнла делимице на Коеово, Срби се ирекрстише код свете цркве Грачанице. војник сриски бејаше напојио коња на Ситници! 19. Јануара 1878 — разнсла је жица по свима тим иросторијама знаменнту реч, која се после рата мора чути, свету реч: мир !! И ако је ова божанска реч икад V н е в р е м е речена, то је било гада.... Још је било дана и мегдана. Иребродили бсјаху Србп брда и долове, заишли бејаху у своју очевину, смотрили Шару, дошлн над Скоиље, и тек да својом сад ослобођеном руком уберу и ове нлодовв свога труда али самртни роиац гордога Дариграда — нашао је милости у „Москова- и бн : мир ! Нож је ваљало за сада мстути у ножпицс. Али ми тврдо верујемо. као што верујемо и у будућност Србије. да ћемо онет морати иоћн истим трагом. Сваки „мир и до коначног ослобођсња и ујединења свега српског народа, јесте не „мир", но нримирије. М и ж и в и м о с а м о у примирију.

1. (13.) Јула, 1*78. потписат је далеко на северу, у Берлину, један акт, који је иривео коначном решењу ово велико дело што се зове ^Источна војна '. у коју су улазиле и излазиле млоге силе и војске ; али Србија је била и остаје душа овог покрета. Нека нодсли почасти победиоца са свакнм братом и савезниКОМ, а.ш Србији арииада ирвенство : она

један ћак из осповне школе ксји се врло добро учно, па га нису остали ђацн пратили као друга свога, што би морали по распису, а због пратње Јована шокца, зато што је Новаковићсв отац, распуштају се и основпе школе и гимназије. те деца дангубс а наставници нли г слушају и и лмвинују" се .,великом а господину, или сами хоћс да му пузе и да се улагивају, а тако исто и остали чиновници. Но ни једно нн друго ие би смело ни требало да будс. Али да, доба је ово „виделовачко" па све може илн мора да буде. ИЗ СКУПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ , 27. Аш&мбри. $ На данашњем састанку усвојене су нредложене измене и донуне закона о црквеним властима. које ћемо у првом идућем броју донети. Те „измене и допуне* не требају коментара. јер се њима из основе ремети цсо организам цркве. основап на канонима и предањима васељенских сабора, што сачињавају основу нравославне цркве. 0 тенденцији тога усвојеног нредлога не треба ни да говоримо; сваком је ја* сно да су то накнадне мсре за узакоњсње незаконог збацивања Митрополита Михаила. И овај закон . као н сви ире њега, примљен је без обзира на то да ли је било довољно носланика или не. О прозиву не беше ни сномена. На истом састанку донссено је решење о установљењу црквеног Фонда. 28. о. м. иримљен је нредлог о уређењу свештеничке награда. а пре тога уважсне су године службе директору гимназије г. Козарцу. које. је провео као католички ноп (пијариста) на ђаковачком католичком семипару. Да лн је „скупштину и при овоме решењу руководило то, што је Козарац у Штросмајеровом католичком зав/>ду као католички ноп имао прилике Да сгече заслуге за Србију, — на то нитање нека одговоре они. који су то рсшењс донели. Исго тако уважене су године службе Автонију Фрањићу нроФвсору ножаревачке гимназије. Оба ова решења доне?ена су одмах по нрочитању указа. којим ее мпнистар овлашћује да поднесе дотичне предлоге без дебате и претходног нретреса и решења у одбору. — дагле пре, % но што је и сам Формалан нредлог нод-/^» несен. - 5? ^ На том састанку такође нијс бил 40Ж ^- * »ива. стрЗк 29. о- м. председавао је први пут потпредседвик М. Глишић. Сви .скоро предлози, а било их је преко ЈО. иримљени су без дебате. Између осталог донесен је закон о постављању лекара у казненим заводима. Даље је одобрена сума у 150000 динара на чување границс к најзад је решепо да се кују ситии новци од никла но 5. 10 и 20 пара дипарских. И на томе саетанку није било нрозива. ДОМАЋЕ ЗЕСТИ 29 ов. м. отиуговао је у Руснју г. Персијанн царско-руски ваиреднп послапик на српском двору.

је заложила прва свој живот, за живот своје браће ! Она је се борила, она је нослс јуначког боја, са всћим непријатсљем била подаегла иа је после у свом домашају опет остала победиоц I Њене границе независност и сада Србија као Краљевина јесу јаеан и евстао знак ове српске победе и — знамзње још лепше будуЂности ! Србија мора бити већа. мора бнтн срећш.ја заједио са својом иосестримом Босчом и осталим српеким земљама. У ту свету истину верују и иријатељи и непријатељи наши. Првн јој се радују. други је се боје! И благо ономе. који је или као први нли као последњи доиринео свој део да ова земља буде сећа срећни;а и слободнија ! А град Ниш коме смо иаменили ове редове, нека се поноси и расте у патриотизму, свести срећи и напретку својих грађапа и осталс браћс. Нека се сетн Ниш, у сзојој слободн. своје још млоге и млоге браћс која плачу, страху)у н тешко робују туђнну — онако. како је бнла пре нет годнна зла судба п данас слободног Пнша. Доћн ће време а то у данашњем веку народности, кад свака мисао брзо сазрева н у дело нрелази, — то време можда није с у в и ш е д а л е к о. кад ће са други.м варошима и селнма Нраљепинз Србије и Ниш нзаслати евоје борце, своје слободне грађане, да положе свој део труда н срца за ослобођсње оних, којн се радују слободи Ниша и осталих ернских градова н од њих очекују евојс избављење и своју слободу.... Ако икоја срн-