Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност
Д 7,5 а У "тег Мол ОГ х и" 1
пи |
СРПСКЕ | илу ОТРОВАНЕ ; НОВИНЕ. |
ОСБИВАВНОКОН О ОМСКОИОКОНОНОНОХЗИСАОК
Пре ој = 1 === Јене === И ===
(5 |_КЊИШЕВНОСТ. _ |
Бруна г. Симе Љубића професора, чувара музеја загребачког, правога члана југословенске академије знаности и уметности и тд.
књижевности и у њојзи критике и полемије, догађа се врло често, да се писац и критичар дохвате мало оштрије, да полемишу често и хумором и сарказмом — али кад ко претури у томе меру па пређе на поље личне, безобразне грдње, тај не само што ерамоти себе и понижава науку — но признаје уједно да је подлегао своме такмацу, јер је сам себи издао сведоџбу умнога сиромаштва.
Ту бруку натоварио је сам на се г. Симе „Бубић чије смо научне степене истакли у оглављу ове белешке и који је уз то јоши уредник „Улезбшка ћгуафакога аткеојостекоса Фтп2фта“ у Загребу.
Нека нам је допуштено, да ту срамоту г. Љубића испричамо укратко.
Т. С. Љубић штампао је 48-ој књизи „Ра
да југословенске Академије“ у Загребу своју историјску расправу „О посавеској Хрватској и о знатних новци њезина задњега кнеза Серма“ у којој је доказивао, Хрватска била неодвисна држава и да је других покрајина обухватала и салу Босну од
Од како је
осим
. || да је иста Посавска
Дрине до Далматинске Хрватске п вели даљеу |
њојзи да и сам Константин Порфирогенит пскључује (0 тој расправи Љубићевој казао је ерпеки петорик, г. архимандрит Иларион Руварац у „Гласнику српског ученог друштва“ у Београду у чланку евоме: „Прилошци к објашнењу извора српске историје“ подбр. ХХ: да Србе из Босне не искључује Порфирогенит већ Симе Бубић; да је исти својим мнењем о граду Котору „натрамсао“ јер је помешао један град е друтим, босански са бокешким : даље је рекао исти да је Љубић „ даље да у Љубића „ничу Хрвати тамо и тде се не сију“: да своја протурује као ЕН вероватности — да
(Србе из Босне.
начинио збрку у историји босанској“ у „уста домшиљања“
„погрешно цитира“ „ни завирио“ ли у онога ауктора из когаје његов поузданик црпио свој навод; да гради напокон и оне Хрватима који то по историји нису били.
Све ово што је рекао Иларион Руварац доказао је начином који је уобичајен за научно доказивање и ко упореди чланак Љубићев
историјски извор пошто није | у ауктора о којем је реч а камо |
у оспореним му деловима са критиком Рувар-
чевом, мора по убедљивој сили научнога доказа признати, да је научна истина на Руварчевој.
Да научник бива свуда:
страни
научника исправља и допуњује Руварац се није дигао да попуни рад Љубићев но је устао против тенденциозниљ извртања што каже
то
историјскит факта пили као
сам: „ја сам Љубића узео на око с
тога, што он у Хрвата много “ затаквог мсто- |
рика важити, који се у својим, истраживањима првим изворима служи“. Завирив мало дубље у „научно оперирање“ Љубићево и изложив непобитним наводима како је Љубић поступио у својим извртањима — Руварац би још и даље разгледао радове Љубићеве, али држи „да је и речено довољно, да се од прилике види како у осмој десетини 19-ог века припознати један пљса. у Загребу пише историју. Такав начин писања историје назива се у старој једној вечерњој стихији „историческоје кошлмујнство“ а у модерном јевику „швиндл.“
Напокон замера Руварац Љубићу
на крају |
своје критике као „лаик у нумизматици“ што Љубић није као стручан нумизматик растумачио чудноват појав, да новац Џерма последњег самодржца тако званих „Шосавских Хрвата“ носи трикинатпис, кадму држава у У веку готово није ни позната била на истоку и довршује свОју критику овако од речи до речи :
„Но о томе (т. ј. о грчком натпису) мучи г. нумизматик хрватски као заливен, те ми лаишци то пипизта е5 посматрајући потомке „Посавеких Хрвата“ и мере које они данас на земљишту „етарих посавеких Хрвата“, словенског ппема,
противу које није ништа друго но за словенски језик удешено грчко писмо, преду“ зимају, не можемо а да се не посумњамо о хрватетву тих тако названих посавеких Хрвата, а на име о том, да је војвода Сермо, који је новце ес грчким натписом ковао, Хрват био. Стари панонски Оловени, којису у 1Х веку тражили учитеља и наставника у Цариграду бијаху као што и сами кажу „проста чада“ а данашњи властници, књижевници и научењаци у тако званој троједној краљевини — та господа поцрпевши свуколику мудрост латинску, мрзе ш гоне данас ма јавне употребе писмо словенско, рођено писмо стариг панонски Словена, ка којима су може бити п житељи између Лраве и Саве, данас тако звани посавски Хрвати припадали. То јеваљда плод труда приморских, правих, коренитих Хрвата,“
Овај низ критичких расправица Руварчевих назвао је професор Ватрослав Јагић усвоме листу: „лиећир ја х! товеће | Гриоофе“ Впд. У. НЕ. [. од год. 1880 — „прави бисер“ и вели, да прилошци под бр. 20 пи 24 „не издају критичкој тачности академика (О. Љубића никако сјајну сведопбу; по несрећи је С Љубић исто тако непоуздан као нумизматик и епиграФик као што је као историк,“
У своме листу „Улезбшки ћтуафакоса аткеоЈоглекоса Фти5ђуа“ броју Ј-вом за ову годнну одговара ЈЉБубић: „Созрофти У. Јастеи“ и напада како Руварца тако и Јагића тако безобра-
зно, даје тај начин одговарања на критику до- |
иста нечувен.
Иларпона Руварца називље академик Љубић „горактас Кој; 1аћуа. папј зуој пес5н 4 вели да „боли падуре си % Фидјаћи Коте је сгтапса једпо %0 оађаа гпаде“ пли не би одговорио, јер није достојан његовога одговора или би му: „као ргозоти горатси ојеваје оређ п орагја зађо Тозе и «ТЕ јат Фа пе даје“ али поводом горњих изрека Јагићевић вели учени г. Љубић, да мора да се бави с Руварцем „уле песо 510 ба фидаћа тазјиХије.“
Пре свега пребацује Љубић Јагићу, да се
намеће за судију у ствари „Који 11 пајтапје
тегахипије. То је Фугорноз! Која је зуојафуо јефпо опе угаћ Џад, Кој), Њидис зе ртадиши а у180Ко зупбтти тадпјапи ргозицаћ далеко ц уеша зујеђ пизје уеб да зп ројпђосоут розбаћ.“ Но то
"је још мало. Љубић подмеће Јагићу да он за | то ради као професор у Берлину и Петрогра-
ду што „ц коди ша једуа шазамћ ТЕогтаба опалао рако трав ић таска 1 тађаја,“ даље да није
имао времена данаучи ни најпростије ствари
из домаће прошлости — што год запне да пише о раду хрватских писаца пише „да боцка“ да злобним опаскама задиркује. Као што је Јагић већ познат као „незналица“ то вели Љубић:
и
уатса ће ба угаХја аттаотшја петоХе то а Аа пеАозакф .“
Уз пут не пропушта г. Љубић да окади мало и себе; вели да је и он могао доћи „ао тазфпова“ јер су га звали некад у Беч али је он волио роду него туђину, наводи како га славни археолог Мошвеп називље: „ћото ФНсеп еф Чосвиз“ и цитира још неке доказе како њега страни свет држи за врло учена човека.
|у сред села, у сред народног,
ПИ одговору на Рава твр- ЛЕ
дње у „Шрилошцима“ називље исте ,„идагсј ртозбоса рајаса“ који „1 тпаћлтфов пе еф шкова“, каже му да је „Тида која зКабе 5 једе па еп витабји“ да је „бидаћа „ ДођтЕ“ , петина да га је Руварац узео на око али па согауо“ да је „зтибепјак“ и прави тапослелку врдо женијални а ламоур те назива Руварца да ка“ постао „Јајас“ у 7 И Ову свој антикритику завршује са овом мудрошћу: „угбијета. Позђа 2ајозЕпо 660 1 затпо зтрако пбсепо Фтиуо хактијије како жођио ефратбатапје а #0 ти јатабпо па фи те зриг.“
Нас се овде не може тицати меритум ове 57
учене распре, али морамо у интересу књижевности и достојанства јавна разговора да протестујемо против начина којим се служи г. Симе Љубић у распри око научних ствари.
Његов одговор је на длаку налик разговору човека коме
Доиста кад ко ушчита каквим се тадним погрдама служи академик и професор Љубић, онда мора се од чуда питати: да како би се разговарао онда свињар кад овако говори мудра и учена глава 2
Ми не ћемо да кажемо да ..Јисозјатепзкој аКадепиј! јатасбпо пе зид па ФКи“ што јој је Симе Љубић члан, јер свако па и учено друштво има права да бира чланове према себи; само ћемо да кажемо, даје нама врло жао што видимо, како је у хрватској књижевности ниско пао морал, када се може онако писати у разговору око научних ствари. Научницима ако великог гласа као што су професор Ватрослав Јагић и архимандрит Иларион Руварац стоји просто на вољи да презиру тако јаднога и бапскога противника као што је Симе Љубић — али нами п сваком јавном гласилу не може сеа да најодлучније не одбијемо овај тон и начин у јавном разговору.
Ми знамо добро, да док се човек сам не осрамоти, да га нико не може осрамотити: за то и одбијамо ову бруку Љубићу на дару као његову личну особину — али нисмо ради да од оваке научне полемије падне љага на књижевност српску или хрватску. За образ и достојанство наше књижевне радње, радо ћемо
| ако треба жртвовати хекатомбу од таких науч-
ника и књижевника као што је г. Симе Љубић.
Приповетке _Мпилована Ђ. Глишића,
Књига прва. Рога. Распше. око шта. Свирач. Шило за огњило. У Београду, 1819. 8 ина, стр. 172. Цена 1 дин.
Међ нашим млађим приповедачима, који су се у новије доба почели истицати, заузима врло лепо место Милован Ђ. Глишић. Предмет, којим се бави: људе, које нам приказује; ситуације, које нам описује — све је то вађено из сеоског животарења народа српског у кнежевини. Ја држим, да је ону том правцу најверније нацртао народни тип и карактер, и то не само начином, већ и језиком, који је самом предмету најближи. Изреке и стил тако су природни, тако без икаква ачења, и без да се читалац у једаред нађе паорскор“ живјер га ни једна страна реч не подсећа,
икакве нат егте,
| да можда нема посла с чисто народним припо„О ршротаоб зуотши тоуагафђуп шле 2аођпова то- |
веткама, какве се могу чути, лети на рогљу, зими пак поред вруће пећи, из уста каквог 0кретног сеоског приповедача. Кроз све те приповетке пак,као неиеплатим зачин, провејава онај здрави хумор, који приповетке те врете тако диже, и њима тако сипматичну превлаку даје.
Манир пак Глишићева приповедања састоји се лр у сликању типова и ситуација. (С тога се онда и рећи може, да се догађаји и деловање тек око неких извесних типова групирају
„свака реч батине вреди“.