Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

4:53 УАУ, ВУКУ УНЕО И Бене

Итладе сваких 16 дана на два хуптакд тавдка.

Нови Сад 18. Чегуста 1881.

55)“ са > О3 Чу «5 557 ДР |--е

> ји Х

пе ДХУШАРЕВА ЋЕРКА.

А: ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.

ђачкоме животу је последњи - месец школске године најтежи уали и најрадоснији. При крају

године полажу се испшти, али се при крају године спремају ђаци и кући. Помпсао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће се веселим

Џенд ил 3 мес. 2 ф. или 6 дин. пала а а

Год. 1.

драга, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „Тавна ноћи“. Та није да је уме него нема му равна. Одмах се заблистају друговима му сузе у очима. У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић. Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као њива зреле шенице. Једно је што му замерају сви који га познају а то је што је тако ужасан ноћник.

Пештанеки грађани Срби знају Рајка, волу га, јер често и лепо им поји у цркви;

у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.

Нема тога што Рајко не уме п не зна. Билијара пгра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске и будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш. Златан сати претење уме да заложи на троструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс“. |

Ко год што треба а не зна п не уме, тај ти иде управо Рајку. (Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради. Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.

Рајку годи оваки живот да не може бпти боље; он је увек са свима

срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сејп у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске. ·

То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакиш, јер је тако рећи никакав. Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију. Богатији ђак употребљује прву годину права да стресе са себе школеку прашину. Учећи осам година гимназију попала га, је „мемла од камена“, сад мислида треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.

Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.

Рајко је био у Пешти чувен јуриста. Био је истина спромашак, мати му је шваља у С.и има осим њега још две кћери које раде за другога. Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендиом може изићи на крај у великом свету.

Рајко је био врло одличан ђак.

Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом др-

Народни ДОБРОТВОРИ: Васа Живановић, (б. секретар српског државпога савета.

у љубави па њему је увек најбоље. Истина да је он у целоме | друштву најспромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова. Док у једнога нестане, добије друти — па се то увек лепо живи. Пре подне у школу, по подне у кавану, па каване 7 бпртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па у том | _ сване и зора „јер сванути мо| _ра“. Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту. Рајко је п Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека“, посветио га је у све | _ тајне ђачкога блатовања, а Ми| лан му је опо одан кесом п душом, — до гроба. Шта пи шта су пута њих двојица шшли из бпрцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук. Бивалојекашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни | од куда ни клете. Рајко бп онде | упутио Милана како ће се доко| атати мамине па п сејпне кесе а да му отац и не зна. Док је Ми= лану Рајка, није та било ни орпте како ће свршити права у Пешти. Но што је било било. Кад су обојица дошли у У. да про-

жавном испиту показао се као

врло добар зналац римскога пи црквенога права. Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга. И доипста је Рајко био врло мио момак. Леп као писан а увек весео и добре воље. Уз то је волио добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волио, кад је био као створен за друговање. Кад се раз-

али ипак држе, да је велика бекрија. Другови га бране, веле: жива му је крв па мора бар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.

За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу. А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и

веду школски одмођ, заверили

су још на лађи, да ће код куће бити „други

људи“. У селу немаш ни с киме све да

би п хтео; ко осване прп чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.

Шта су њих двојица по Пешти радилт,

то нико не зна а напослетку шта се то кога

и тиче Ако је грк-Марко, кад је опо горе

на вашару, што и видио и пачуо, ваљда