Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

ПИ пе ПА.

|

_ СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИ

"није луд да приповеда. Кутаће он још те како, јер је п он једне ноћи војевао с њима до зоре. Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.

Милан п Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.

Мати и Савка угађали су им као малој деци. Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће се све радити док дођуг Најлепша живина остављала се на страну, „да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док они буду код куће.

Истина да им грк-Отеван није дао прва три дана ни данути. Седи с њима по цео дан у своме правном дућану. Запалио дутачку лулу на камиш. Футошки дуван се све клобучи у луди а грк-Отеван бистри високу политику. Морали су му на танко опшеати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета“. Грк-Отеван пита мудро а они му још мудрије одговарају. Он савије лево а они за њиме. Проба, као човек који се разуме у политици, да их ко наведе мало ш на танак лед. Ајак, не може

да их добије пода се. Он њима по једну

а они њему све по десет. Види грк-Отеван да су то „штудије“. Допада му се

да су блстри момци; нису седели у ска-| мији бадава. Јест и његов Милан зрео, али

Рајко је старији па и вештији. Кад говори све слади: не верује грк-Отеван, да би п господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца. Није овамо онамо, баш му је по вољи и сина гостјош и већма. Мило му је. што му је дете нашло тако ваљанога друга. Та

[О | честити се траже пи нађу. Кажи ми с ким

идеш па ћу ти рећи ко си. Добро друштво много чини; баш воли грк-Отеван што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.

Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она њетова, да остави децу ес миром. Нису се онп зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он екзаминира,

— Ајд окај се већ једном те твоје политике човеку —- нису они дошли из Пеште, да слушају твоја приклапања. Пусти децу, нек мало по вољи проживе.

— 10 гле ти ње! осекнуо оп се грк-Отеван — гледај ти само твога посла, бабо. а не мешај се у учене ствари!

1 И . = о | Грк-Стеван је имао кашто обичај да.

сузбије своју Кату, али није никада терао

мак на конац. Њезина је била увек и| преча и старија. Тако је то већ од како |

су се узели. Тако је било п сада. Пустио је децу да раде што им драго, јер пл онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне. За то му је женин прекор дошао као наручен.

Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси. Кад год би (Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек бије пи њих двојица пра-

тили, Кад Љубица опет дође Савци, прате |

је са Савком кући. Љубица није више била тако плашљива. (викла је да се разговара са Миланом и

Рајком па се мало препитомила. Но ипак |

кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне. Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не еме да погледи у њега.

Кад су је синоћ допратили кући, а она |

села по вечери на доксат у кутић, па се загледала у звездано небо. По небу плови

рекла би госпођа Ката своме |

них звезда. Уочила ону сићушну звезду у крај неба нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини. Час по, па осети, да је нешто текне у срце; уздахне и сама не зна зашто; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провире на мах два сјајна ока — Рајкова. (кочи плаховито са столице, као да би да бежи.

Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легање. Узалуд тражи санка на мекој постељи: преврће се немирно, час на једну, час на другу страну. Гаман да сведе очи, а са сеоске куле избијају сати већ поноћ. Сваки ударац звона као да бијео њезине узбуркане груди. За часак сведе очи. Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочари њезине слатке нане. Тргне се, као |из некога тешкога бунила. Прекрсти се полако п упре очи своје у лик мајке божл-

прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш па лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини. Тоје умири за часак, а у том се прикраде и

речу већ први петли. Кад је сутра дан

(авка, али сад већ пи — Рајко. И при тој помпели створи сеп нехотице пред својим огледалом. Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменила, од образа па чак до енежних, облих рамена.

Бистроме Милану није се отело, даје

нешто разговор о певању и о песмама.

многу прибележила од сеоских девојака, како бп волила да има песмарицу пуну најлештих песама. Рајку се није омакла

сте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању. Милан га час по задиркује, шшта га: не пише ли то за Љубицуг Рајко му се опире, вели даје рад да прибележи песме што

месец, а уз њега трепере миријаде сјај-

је, што виси о дувару. Месечева зрака.

сан, те Љубица не тује, дату селу куку- |

устала, прва јој је мисао била као обично |

Рајко замакнуо оком за Љубицу. Ономад

Љубица каже, како воли песме, како је.

та њезина жеља п ево већ пети дан, како не леже као обично. Купио је књигу чи-

|пх знаде, да их не би поборавио. У пи.

сању застане често, као да не може да се сети, а оно у пстину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, "па гледе, шта он то шара по хартијиг Ми-

| немило тргне из његових сањарија.

Шести дан је била пеемарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици. ' Милан је као у шали рекао (Савци, да подметне песмарицу Љубици, да се п не осети, Он ће је украсти од Рајка. Савка је примила братовљеву шалу за зопљу и сутра дан је осванула Рајкова песмарица Љубици под узглављем.

Кад је Љубица нашла песмарпцу, сва се стресла од страха. Ократиле су јој се "руке, па не сме чисто да је дирне. Планула је гњевом на своју несташну другу, али ппак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном си-

савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле руке. Љубица гледи у нема али читка слова, а глава је чисто заноси. Не сме да такне у „књижицу руком, јер јој се чини, да би "се руковала са Рајком. И при тој поми| сли сва се стреса, већ као да осећа при-

лан час по захрче у својој постељи, па га

лом. Учини јој се као да се свако писме |

долаш и тури песмарицу испод најдубљега дењка од убруса, где но стоје дгуње и

кесица од метвице. Тек кад је залупила

долап — пао јој је тежак камен са срца.

Крушан зној лио јој је са чела. — Тешко

њојзи, да је откуда ударила њезина нана.

Овако ће та књижица остати њезина прва

али вечита тајна ! ;

Милан и Рајко посетили су и попине. Госпођа Ката се мало ко и опирала била, тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом. У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покој-. ним попиним сином ишао заједно у школу. После ове посете попустила је и попадија: она се одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је. како има краснога сина. Да је Бог дао, сад би већ и њен покојни Славко био толики. Баш јој се Милан допада, изишао је читав човек.

То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Отевановом и попином кућом. Оно ако ћемо на што они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису била онако своји као од пре. Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом кћером Милицом госпођи Кати и Савци у походе.

У пдућу недељу после тога изићиће по подне у грк-теванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на лепоме брежуљку одмах испод шуме.

Госпођа Ката п Савка спремале су се

| још у суботу за тај дан. Намесиле су два

пуна сшта погачица за мушке а ште с ораси и гурабија за женске — јер ће бити доста друштва. Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, на онда грк Марко и његова. жена Марта, па цела натарошева и попина кућа. Песто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи телећи ћевап и печење од живине на ражњу. Савка, Љубица и Мица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.

Кад сутра а оно дан као да су га наручили. Ведро па топло да ти је милина. Друштво ће изићи по подне после мале вечерње. Та близо је, док удариш длан о длан а њихетоу винограду. Домаћица и (Савка изишле су одмах по ручку да наређују што треба. И Љубица је изишла с њима, да помогне ако што затреба.

(ко пет сати, кад се мало захладило, ето ти им званица. Таман као што треба. (Старији заседоше под орах што је пред кућом. Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина. Гледе како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап. Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине. Попиш већ цури чорба на уста. Чисто бих га очима јео. Господин натарош попљуцкује а леви му се брк смеши. Грт

' Марко узео очишћену кљукану гуску на

длан па све је тапка од милине. Ала ће се то да слади! Грк-Отеван само жмири па, ужива.

Попадија је с девојкама, Миланом, Рајкоми натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу ; госпођа Боса је села у наслоњачу од беле лозе па дивани с тоспођом Мартом о памуку по о живини —