Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност
јЕ: пе 865
ОРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
_маћи измет од 24 сата. Коресмо пред гра_ђанима пиранским тај ружан обичај, да се најживље и најпосећеније место у вароши на тај начин погани, али они се извињаваху, да је Ширану немогуће да се копају проходи, а њива немају, да на
__њих ђубре носе, дакле куд ће ш њим
"него у море, нека бар буде храна рибама. Наопако, а ми наручили за подне тазе _рибе из мора! |
__У том нам дођоше већ и кола и ми се кренусмо у пратњи жавдара — Пиранци су били тако озлојеђени на комисију за Филоксеру, да нас друкчије неби ни пустили на своју земљу — напоље у винограде. Обала је густо насељена, то се видело по силним људима, које сретасмо или на магарцима или малим колима
"која су опет магарци вукли. И изнутра
из земље долазише људи и жене. Беху то Оловенци или како их овде зову „Прескице.“ Питомо славенско племе одмах се могло да позна по поздрављању, што не могосмо да приметимо код пиранских 'алијана. Дуго емо ишли терасом уз мореку обалу. С леве стране дизала се планина покривена читавом шумом од маслине, лепи кипариси подизаху се у вис, а овде онде привлачише моју пажњу ловори и смокве; беше то за мене сасвим нов биљни свет, ког нисам могао сит да се нагледам. На десној страни пружиле се салине, у којима се со добија и уз њих небројено великих магацина, у које се со оставља. Латисмо се после планине и читаво пре подна пробависмо у виноградима. Опажања у виноградима тешко да би занимала шири читалачки круг и зато ћу само да поменем, да је несретна Филоксера многи виноград опустошила, али да је ипак пошло за руком, да се њеном пустошењу стави донекле граница. Виногради истарски изгледају сасвим друкчије нето код нас, сваки чокот пење се уз мотку и сва је пажња управљена на то, да, се добије што више рода. Кад су године добре може сваки ар да даде хектолитар вина. Квалитет вина, заостаје дакако јако натраг, нити је тамо подрумарство тако развијено као н. пр. код нас. У приморју је старо вино које презими, па и такво је вино одмах с јесени ретко, него се скоро опште пије ново вино. Истарска, вина- уопште су црна, јако кисе, али тамоашњи свет то баш воле и због тог је за нас тешко, дасе на њихово вино навикнемо. -
Више ће занимати салине у Пирану, које су најзнатније у аустријском приморју. Као што је познато морска је вода, слана, рачуна се да са у сваком кубном метру морске воде налази 28-31 килограм кујнске соли. (О тога може морска вода да се употреби за добијање соли. Поступак је сасвим прост. Главно је да се на морској обали налази равно место, јер само такво место је згодно за сланиште. АлувиЈална тераса, која се пружа на југ од Пи-
рана па све до Сичиола, као да је створена за тај посао. Још ваља пазити, да је место заштићено од морске климе. Мо_ река вода проведе се најпре у један велики резервоар, који треба да напуни до висине од 2 метра; више не сме бити али несме бити ни плиће од по метра. У том резервоару мора вода да постоји неколико дана, да се све материје, које су механично с водом измешане, сталоже.
__На великом резервоару налазе се уставе,
~
помоћу којих се вода из њега проведе у мање и плиће коморе (које су обграђене и на четири ћошка) и ту се већи део соли под упливом сунца и ветра одлучује на површини воде. Одлучена со побере се и наслаже у гувна, која се сламом покрију, да би била сачувана од кише. Тако се оставе та гувна дуже времена, да земља из њих упије лако растворљиве соли — наиме хлормагнезијум у хлоркалцијум; "што после преостане прилично је чиста кујнска со.
У Истри постоје салине још од давнашњих времена; толико се зна, да су их Млечићи свуда на обали подизали, гдегод је било алувијалног земљишта. За салине у Пирану знаде се за сигурно, да су постојале још у 13. столећу. Оне су се знаменито подигле у 18. столећу, кад је пиранска со изишла на глас да је најбоља јадранска со. Сем обичне врсте соли производила се тада још једна чистија врста (Пог а! заје т. ј. цвет соли) бела као снег, која је била први слој, тако рећи кајмак, што се одлучио над водом у коморама. Та со белила сена трпезама мљетачких благородника и уважавала се као драгоцен поклон. Г. 1761. страдале су салине грозно од велике воде, а тако и г' 1795. Две године доцније дође мљетачка Истра усљед мира у Кампоформију под Аустрију. пожунски мир од г. 1805 предаде је Наполеону, а г. 1813. поврати се опет поново стално под Аустрију. Ово то време није било нимало погодно по развијање салина.
Пиаранска со има ту незгоду, да се лако згрудва и те св грудва онда теш«о ломе. У Пирану имају особигу справицу, којом те грудве ситне и сва со на пиранеким столовима лепо је ситна. Га справица као да није позната свуд и с тога се пиранска со сем Трста и уопште приморја слабо где вађала и тражила. 3: експлоатисање салина постоји у Ппрану т. н. универзитет, који се састоји из поседника и салинара. Исти је на све могуће начине покушавао, да нађе пиранској соли еветоки трг, али увек затуд. Тек ове године као да је и то пошло за руком и да је тај трг нађен на холандским пијацама. Холандски бродови натоварише одмах почетком ове 1882. год. 28.546 цената, а одмах за тим би наручено нових 25.000 це ната. У августу натоварише сами штранеки бродови 1000 цената за Индију, да и тамо срећу покушају. Плранци се надају да ће њихова со сада после уговора одлазити и у Србију.
У оскудици довољног извоза за чисту со Пиранци су пређашњих година много соли денатурализирали и тако су је лакше продавали. (бо се денатурира, јер је потребна индустрију и пољску економију, а пошто је со монопол државни, која јој несаразмерно велику цену удара, то Фабрике и економи неби могли њом да се користе за своје цељи. Да се то омогући, дођоше на то, да чисту со искваре додатцима, који искључују њено употребљавање за јело, а нису од шкоде за индустријалну и економску употребу. У Пирану се со денатурирала са 37 гвожђаног оксида и 2' дрвеног угљена. Та искварена со звала се за! гоззо, црвена со. Али пошто се дознало, да се у Венецији, Фурланској и Крањској та со поново пречишћује и за јело употребљује, забранио је ерар г. 1368. продају исте.
|за извоз
| и јестинигег начина за добивање Фабри-
Да би што више користи извукао из својих балина решио се г. 1860. пирански универзитет, да оснује Фабрику хемичких
производа. Та је Фабрика производила ма-_
гнезијумсулфат раФинисан и сиров, глауберову со обичну и рипзоша, калијумсулфат, калијумхлорир, магнезијумхлорир, минералан гној, калцијумеулир и бромсулфир. Поред све ваљаности производа ипак. није могла ова Фабрика никад како треба. да напредује. Она ради истина још и сада, али мора да се ограничи скоро искључиво на Фабрикацију магнезијумсулфата, (г0рке соли.) Сад опет јако помишљају на оснивање Фабрике за соду.
Салинари су још од давних времена ужвали разне привилегије. Они су били ослобођени од војничке службе, али је то ове године престало. Људи су нам се јако ради тога тужили, али ја сам их тешио тиме, да се данас слабо поштују и привилегије, које цели народи имају. Иначе су пирански салинари пуно достојни своје старе славе, да су најбољи салинари на јадранском мору. Они су оставили емпиризам и лаћају се свију корисних новина, нарочито се сви служе ареометром. Дакако остаје још много да се уради, али за то би требало новаца, којих ни у Пирану нема онолико колико би ради.
Пиранске салине заузимају данас простор од 628 хектара. Исти је раздељен у 621Фундамената (велики резервоари за прво примање морске воде)и 7084 комора за кристализовање. Од 1872.-1881. добивено је 2,916.170 метарских цената с0ли, што је донело 1,680. 314 Ф. 8 н. прихода. Од г. 1876. овамо плађа се метарека цента беле соли са 81 н. беле соли са 63. н. а мрке соли ег
56 н. 7)
На повратку из винограда и салина свратисмо још и у индустрјалан завод гг. Фуријана и ОСалвети. Завод тај састоји се из више Фабрика, у којима се производи сапун, уље од исцеђених маслина, вумпорни цвет, даље сумпорни угљик, калијумполисулфир, натријумполисулфир и калијумеулФокарбонат. Ови последњи препарати употребљују се против Филоксере и скоро еве, што Фабрика произведе, потроши се већ у самој Иетри. Вредно је да поменем, да је управитељ овог индустријалног завода човек слеп; ипак он види духовним оком даље но многи окати људи и било нам је чудно, да се по његову казивању изводе у заводу експерименти, којима је цељ да се дође до бољег
ката. Он је и наше друшто провео кроз све Фабрике и разјашњивао нам је, где је што требало да се разјасни.
Задовољни са резултатом свога излета у Џирано, вратисмо се весело као што смо дошли опет натраг у Трст, камо нас је звала представа величанственог талијанског балета „Ехсеј!ог“ 'ако пређосмо одједаред из сфере материјалних интереса на поље идеалног уживања. Али спајање тога двога одговора баш човечанекој природи и писац није то спајање нигде лепше и развијено нашао него у Талијана. '|Го се види у сваком њиховом друштву и због тога је боравлење међу
њима за странце тако пријатно. М. П.
5) За податке о пиранским салинама види дело. „Сер та зботгсо-зваворсв зиПе заппе бг Регапо ае; Рој. Етатмеће ЈМесопћ. Ттлезбе 1882.“
[|