Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

ои

животињи само онако јаки, колико па што

| су у свак Д) је оној храни закоју су удешени;

купља у крви, то више и крв там а а на бубреге наваљује, и онда није тешко

_ схватити, како дође до озлеђења и запалења до _ексудата и до (порализе) узећа истих. А да __бубрези нису ни у човека, маон био и љубимац природе, ни већи ни јачи, види се по том, што само за младости, док су на снази могу _ да издрже тај тешки рад чишћења крви од тих многих и од таке гомиле нечистоћа. Па и ту код млађих људи, има све више случајева, да оболу; а у старацан деценије ни помислити, да могу на тој храни сву ту нечистоћу свладати, него изнемогну у деце, јер су слаби, за таки тешки рад; а у старацаза то, што су већ измучени тим радом. Отуда је у старачкој м. кашто до поле густа талога, иза којег убрзо дође болест, па онда лако и смрт. Зато се имају ови од оних јела и пића, што уносе те нечистоће у крв чувати као и од емрти, ако им је још мио живот. Та старцима досађује м. и без месна јела, чорбе, сосова и кисела пића, и старци су највећма подложни болестима бубрега, јер су им ови већма изнемогли, него срце и плућа, па не подносе ни много пића воде, која у млађима опереи умије крв од тих нечистоћа; за то да се задовоље са онслико воде, колико је има у биљу и воћу, тој првобитној храни људској. У стараца на месној храни навали чешће м. тако нагло, да су приморани узтезати је, а овим начине зло горе, јер ва тој храни буде то повод, почетак прављењу камења м. ил буде повод запалењу и самом узећу (поролизи) бешике, а има случајева, да се од нагомилане м. која у брзо наиђе, бешика тако препуни да се раздере и буде узрок смрти. — Ал има случајева, да и млађе људе, на тој храни и пићу, кад не пазе на м. и на терање м. иста та зла, сустигну. Многи је војник пао усред параде, кад се није пре понудио, а онамо жедан дограбио се пића особито иза каква преслана меса, Па га ту притисла и хладноћа. Уме то и деци у школи да начини зла; а мала деца на тој храни добију грчеве и трзање од уставе м. којих невоља има данас све више иза хваљеног месног екстракта, пошто иу де: це ове као и у стараца буде од месне хране много више нечистоће. А и многи болесник прође зло, с јела меса, месне чорбе, соса ил тог екстракта, кад то једе рад оснажења у болести им иза болести, Зна се данас, да се иза сретно прекужене болести изнова озледи само тим јелом и пићем тако, да многи тада падне од узећа бубрега, срца, плућа, ил мозга, који би се благом биљном храном био пре и боље опоравио.

Из наведеног видисе, да су и бубрези у човека сведоци само за биљну храну.

Оетаје још да наближе видимо, како стоје главније болести бубрега и особито ових лечење према једној и другој храни.

Овде морам напред то споменути, да су болести бубрега опасније него болести срца и болести плућа, зато, што се код ових не накупи онолико ил онаких љутих отрова у крви, као у белестима бубрега, те доксу бубрези здрави, живот се бочи с оним болестмма и може дуго да одржи, а кад бубрези оболу одмах дође живот у највећу опасност. Опаке и Опасне су болести ове и зато, што се увуку тихо и мукло и не позна их човек, док не узму мах, и врло су опаке и опасне стог, што се не дају помоћи лековима, те и највештији лекари морају код лечења ових болести бити најпредосторожнији с лекаријама; а други људи никада тако зло не прођу и не осакате се ле-

ковима, узимљући ове без знања лекара, као кад их узимљу у белестима бубрега ил с њима у свези стојећих м. оруђа, па ма било ти лекови сами балсами, а камол шпањске муве и друго, и многи озледом бубрега преку смрт себи навуче, које опасности више ни код које болести у тој мери нема. А у каквој су тесној свези болести и здравље бубрега са природном храном, тоћемо одмах видети. Већ напред је споменуто, како се те нечистоће из крви, кад их бубрези не очисте, уложе по зглавцима, и начине оне ужасне болове, који до очајања доведу, уложе на прстима па их згрч искриви убогаљи; уложи се на, корену шаке ил стопе, ил на лакту ил колену ил ва куку ил рамену, ил по костима на глави и вилицама, па хоће и на великим жилама, и начини ове кршне тако, да их после мало јачи потрес телесни ил душевни ил мало јача навала крви пречупа и прека смрт дође. Болести те долазе само од месне хране и пуне зачина п од вина, добију их само људи, који се масно хране, а не раде нег седе. Болести те има само у старије господе. То су, који све бање прођу, јер се ни у једној непомогну тако, да им ове нетребају. Болести је ове више у мушких; жоне трчкају бар по кући и раде, а главно је код ових, што не волу оно ни јести ни пити, као мушки. Болест је ова сестра шуљевима, који такође само од тога, јела и пића дођу; сродна је с реумом, која такођер само оне мучи, који то јело и пиће воле. Болести је ове највише на западу, где се више меса једе више зачина и више пића пије, особито у Холандији и] Енглеској, јер тамо се највише меса и најјачих зачина изједе и најјачег пића највише попије. Болест ова ухвати пунокрвне, а ухвати и бледе и слабе, и на овима је гора. Окривљује се назеб и расхлађење, а оно је та несретна кад се њом те нечистоће у крви нагомила, онда је довољно најмање расхлађење, да букне болест, Бол почне обично с вечера ил ноћу, и обично у којем од претију,

храна, па

па онде сева и жеже и буши и чупа, да оног“

спопада мука и зној, и на зној попусти бол, али да опет дође, — и тако се вуче по много дана, док се јаким знојевима не преталожи. Ти љути болови опомињачи су патнику, да се окане така живота, а особито така јела и пића и седења и нерадаил само умна рада, — и сваки, који зарана окрене друкче, он се опрости; а оном који се узда само у лекове, а не промене начин живљења особито јелом и пићем, и то радикално, ни све апотеке му ни бање не помогоше, нити ће се тај опростити, него ће полако, све слабији бивати, док га на послетку смрт не опрости. Главни је п први лек; вегетаријанска храна, мало јела, и то без мрве меса и масти и зачина, без кали вина ил друга јака ил кисела пића, а с повише телесна, рада или бар хода. За млађе љуле главно је чорба, ал не од меса, та крв окаља, пег од воде, та је опере очисти. Зарад овог некаје сваком познат овај лепи пример на оном шпањолеком племићу, а патнику од костобоље већ обогаљеном, ког крвни већи племић на згоди ухвати, па да му се освети, врже га по тадањем обичају на кулу, и заточи и недаде му ништа јести, осим црна

хлеба, и тог мало, а ништа пити, осим воде; па кад га после две године дана даде извести и пустити на слободу, : зачуди се, кад спа-

зи оног здрава и чила као подмлађена.

Само уз тако јело и пиће могу да помогну и мали и велики приснички завоји, и топле и парне купке, па ионе, у простом трговачком сандуку на спируту, и могу у нешто да олакшају бољу и бање, само не воеле, јер ове слабог још већма ослабе и онда се

душманин му други |

хвали

теже опрости, а пунокрвнога може врела купна ка место да свали.

Споменуто је напред и о камену, што се од м. киселине и м. соли нахвата на опе мрве од гноја, бала ил крви, у бубрезима самим, ил у м. бешици. Има га различно величином тврдином и множином: може да се нахвата каменица као песница, или се нахвата гомила, шљунака, и до стотине. Камена и шљунка има мекшег, који се да и размрвити и растворити, а има тврдог као стена. И камен уме још ужасније болове да натера, нег што су они ћу у ловима, особито кад се замете у бубрегу самом, па онде расте и ширисе и распиње бу-

брег или кад пође кроз ону танку цев, што води м., из бубрега у бешику: а паправи и у бешици болове до очајања. — И

камена је као и улога највише у старијих

људи, и то у господс, владика, игумана, гва-

рдијана, уопште у оних, што се најјачим ме-

сем и сосовима хране и најјачим пићем поје,

а седе. Више је камена у варошана, јер се

и ови више хране месом и пићем свакојаким;

и више је у мужева, нег жена, као и улога,

па више у јачих људи, јер више једу и пију.

Нађе се камена и у деце, ал у оне, која се

месом хране и месном чорбом, и биће га иза

Либигова екстракта м,све више, особито иза овог данашњег обичаја, где се и мала деца седају за трпезу са старијима, и где ови та

месна јела једу и вина пију, па од свачега

и деци дају, и науче нато одмах с првог детинства, и кваре им и бију слабе бубреге који наслетством у тим породицама све слабији

бивају Има примера па и у стоке и друге живади, којој је биље храна, на месној храни, замете

се камен и костобоља, јер је у тој храни

пуно материјала за њих ау биљној храни тог нема, ил што има, оно се оном многом водом испере, те не дође до улога ни до камена

И у простих је људи ретко камена и улога,

јер мање меса једу, а зише раде, па више воде пију, те се оне нечистоће из крви оперу.

Има предела где многи људи пате од камена,

ал то је само у оних, који се јаче месом хране, а ни у једнога од оних, који мало ил ни

мало меса не једу и кисела пића не пију. Што

ове боље не ухвате још више људи, који се

месом хране, биће отуда, што су они већ од

својих старијих наследили и крв нечистију и

бубреге слабије, као што оно други, опет на-

следе шкрофулу суву и другу болест; а који

су од куће здравије и од родитеља који про-_ стије живе, они наследе здравију крви бубе реге, те онш болести ове лако не добију.

И у овој је бољи као и у костобољи главан лек биљна храна, особито воће, то је је-

дан од најглавнији лекова од камена и од костобоље; а нема горе од јела меса па пи одсвежег, због Азота, од којег се прави м. ки-

селина, па камен и песак пи улози. Данас има забележено много елучајава, да је прелазом на биљну храну не само одмах престало даље прављене камена и песка, него има где су одмах почели отоци се костију падати и нестада је начињеног камена из сам се расточио. Осим воћа се данас бесквасни хлеб од шепичне прекрупе, да најбрже те боље уталожи; а од минералних вода, како што се све киселе закраћују, тако се лужане хвале, особито она из меса, које такођер ваља за докав и сведочбу узети.

јати их, и има,

бешике нестало,

мори, по 8

Даља је болест која с бубрега људе она чудна невоља, у којој силна м, иде. и 10 кгр на дан, и још силнија жеђ мори, да мора јадник по 12 и 15 кгр на дан воде да попије, а амо му је кожа сува чисто окорела.

је. болест ова врло ретка, и ухвати (|

Срећа те