Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

| | | | А

Њ________-

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ. —

= | р М

Те године буду ц. кр. крајишке пешачке пуковније (и тителски батаљон) укинуте, краји= на буде развојачена; и тако постаде вршење наредаба основнога писма немогуће.

Осим тога бијаху међутим и војени наставни заводи преустројени, са чега постаде не могуће, да се питомци непосредно у инжинирску академију шаљу.

Са тих разлога настаде потреба, да се основно пиемо, у коликосе војених стипендија тиче, према постојећем стању ствари, но свакојако уз одржање главне намере основатељеве измене.

Иницијативом преузвишеног г. епископа пакрачког Никанора Грујића, као тадашњег адмшнистратора архијептекопије карловачке и митрополије српске, одпочну се између њега и преавишенога Господина ц. кр: Фелдцајгмајстора Гавре барона Родића, као сапатрона ове закладе, преговори ради целпеходне модификације основног ппема и доврше се између последњег и блаженопочившег Патријарха српског Прокопија Ивачковића у години 15

Њиховим споразумом, а уз приступ ц. кр. заједничког ратног министарства издане су 27. Марта 1818 сљедеће накнадне одредбе к основном писму Саве Текелије у корист војених завода за васпитање и образовање:

А. Позвани су на места у заклади:

ту првом реду: Синови оних частника (оФицира) српске народности и православне вероисповести, који еу елужили код постојавших хр-= ватеких, славонеких, сремских и банатеких граничареких пешачких пуковнија пи тителског граничарског пешачког батаљона;

= | у другом реду: синови оних ц. кр: официра ре- |

чене народности п вероисповести, којису родом из нетдашње хрватеке, славонске, сремске п банатске крајпне (границе); у трећем реду: синови ц. кр: официра српске народности и православне вероисповести уопште; на послетку у четвртом реду: но тек по умножењу закладног капитала на 1.100.000 Ф. — синови аустријских или угарских држављана споменуте народности п вере без разлике сталежа; при томе имаће потомци основатељеви и из женскелозе првенство, Б. При избору питомаца имају се у обзир узети

у трвом реду: Тражпоци, који имају оспособљење, да могу одмах ступити у мерничко (женијско) оделење техничке војене академије; у ц. кр. поморску академију или у кр:уг: Лудовика-академију. (Овде се примећује, да се уживање закладе само у том случају може поделити питомцима пили походнодима кр: уг: Лудовика-акаде= мије у Будапешти, ако ова академија добије определење, да образује техничкеофицире за ц. кр. заједничку војску, даље, ако писта буде тако

уређена, као што је техничка војена академија, |

и најпосле, ако питомци њени буду учествовали у пстим погодностима и правима, као и питомци техничке војене академије :)

војену вишу реалку; на послетку

| народа,

| частници, и да се истима,

ничареких официра основана, а гтраничарске су пуковније укинуте, нужно је било, да се благодет закладе осигура у првом реду за синове оних официра, који су код граничарске војске служили,

Кад су граничарске пуковније (и тителеки батаљон) укинуте, отишли су неки официри у мир, неки су премештени у друге пуковније, а неки су ступили у домобранску војску, и тиме престали Ошти ц, кр. официрима. За ове дакле имало се такође — правилно — задржати првенство у уживању закладне благодети.

(6 тога наређује основно писмо, да у првом реду имају права за уживање места закладних синови оних официра, који су служили у граници, па били они сада царскб-краљевески, били пак кр. домобрански официри.

Но ова прва одредба може се управо прелазном назвати, јер кад изумру частници, који су елужили у граници, одпада тај ред, и остају онда само три реда тражилаца.

Са свим новаје одредба, да питомци ове закладе могу походити и ц,. кр. поморску војену академију.

Намера основатељева, као што се из основног писма од 1. Авг; 1842 види, није никаква друга била, него да се помоћу закладе приводе ц. кр: војеци технички образовани и кад би једном престали бити члановима војске, осигура будућност и опстанак у животу. Пошто за тех-

| ничко образовање само два војена наставна

завода, постоје, а то су тежничка војена ата демија, и ц. кр. поморска академија, и пошто ова последња са оном мером техничког знања, што га својим ученицима пружа, истима ексистенцију за сваки случај осигурава, и пошто је најпосле један део нашега народа позван, да монархију на мору брани, вршећи морнарску службу на Флоти Његовог Величанства: то са свим за оправдану држимо ону одредбу, која могућим чини, да се синови серпски могу и за поморску војену службу како ваља спремити.

А пошто Лудовицеум нема тога опредељења, што га имају ове две академије, не може се још благодат закладе и на питомце Лудовика-академије раширити.

Вредно је споменути, да је кр: уг: министарство за домобранство године 1815 стави-

| ло захтев, да се половина камата, одређених | на питомце обрати у корист питомаца Лудо| . .

вицеја, али блаженопочивши патријарх Проко-

пије не хтеде на то саизволити, споразумно са Фим: бароном Родићем позивајући се на то, да Лудовицеј нема оног определења, што га има техничка војена академија, и да питомци Лудовицеја нису равни питомцима ове академије.

Тако бе дакле и у будуће, ма да су граничарске пуковније престале, получив вишу војену образованост,

| цару пи краљу, п монархији на суву и на моУ друтом реду: они тражиоци, који ступају у |

у трећем реду: они тражпоци, који ступају Лу

војену нижу реалку. В. Својевољни или основани императивни излаз из војеног васпитања, или прелаз у воје-

ну академију у Винер Најштадт или артиљеђиј- |

ско одељење техничке војене академије повлачи за собом губитак уживања закладног места,

Овако је дакле измењено основно писмо гледе војених питомаца.

Одредбе су сасвим јасне и нетребају бли- |

жа тумачења.

Ипак за пужно налазимо посебце напоменути и образложити ону разлику, која се чини између официра у обште и ц. кр: оФицира,

Како је Фундација поглавито за синове гра-

ру служити, и својим знањем спареним са храброшћу српском, не само славу оружја ове монархије, по и елаву имена српског проносити.

Кад нарасте капитал закладе на 1.100,000 Ф. моћиће се 20.000 Ф, на само војене питомце употребити, а из те своте моћиће се бар

број излазиће српских младих, више образованих частника из обе академије и стиће у редове убојне аустро-угарске армаде. И треба да стану у редове у којима се хиљадама српеких синова налазе, „тешко свуда својега |“

своме без А. кад се умножи закладни капитал на 1.100.000 Ф. онда ће настати потреба, да се основно писмо и у осталим деловима евојим целисходно измени,

синови српског |

80 питомаца издржавати. Толики од прилике

бити – бити бити

Арадска епископија, престала је српском епископијом, тамо не ће више срлеког епископа, а с тога не ће моћи

ни српеке семинарије. И тако =, интереса од

једног милијуна форинти неће се моћи употребити на оне цели, које је основатељ означио него свакојако на сличне цели.

Међутим то је ствар будућности, ако и не далеке будућности. =

Заклада Текелијна износи сада. око 400000 Ф. и најдаље за 20 година достићиће она своту од једног милијона и сто хиљада Форината.

Они онда који буду управљали судбином овостраног српеког народа, нека добро равмисле и прилике и потребе народне-црквене по првобитну цел закладе, и нека по томе решавају. А ми завршујући свој извештај додајемо још ово;

Онај капитал од 9000 Фор. што га је ос: новатељ одредио као Фонд за набаву одела и частничке опреме својих питомаца, изгубио је ту своју цел усљед тога, што су сада саме академије дужне, излазећим из завода частницима ту опрему набавити,

(С тога је камата од тога капитала употребљена на крејпрање петог пштомачког места; а усљед тога је овај капитал добио од чести оно исто определење, што га има вели-. ка Фундација 'Текелијна којом рукује свагдашњи митрополит патријарах.

То је дало пок: патријарху Прокопију повода да капитал од 9000 Ф. рекламује од заједничког ратног министра под своју управу, тим пре, што се још неки ситнији издатци, као школарина путни трошак и др. немогу из камате тога капштала подмирити, него се подмирују помоћно из великога Фонда.

Ма да с тим својим захтевом није успео држимо да ће се ствар ова која се не може још окончаном сматрати, ппак морати решити у смислу горњег захтева патријарховог, кад згодна прилика за понову захтева дође.

На онима је, који о заклади бригу воде да згодне прилике не промаше. Ћ.

ИЗ „ВУДИЋА УВЕЉАКА.) Пођем, клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам: Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети:

„Не сме пам умрети!

Вичем богу: она је још млада! Вичем правди: она се још нада! Анђелима: ви јој срце знате! Вичем земљи: она није за те! Ни од куда нема ми одјека, Вичем себи: зар јој немаш лека!... Идем, станем, ка' очајник клети. Опет зборим речи без памети;

_ Ме сме мал умрети!“

Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где јој чедо спава. Чедо е' буди, па ме гледа немо; Тледамо се, па се заплачемо;

Па п њему, ка' очајник клети, Вборим речи, речи без памети:

„Не сме нам умрети -“

З-Ј. Ј.

ж) Добротом т. А. Хаџића, који прибира но У ред ставља „Шеванију“ дмај-Јовапа Јовановића, дошла смо и до ових краспих песмама. које ево читаоцима. „Српских илустрованих повиша“ спопштавамо, т весци „Певаније.

које се шталшају у Х. (завршној) с