Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
у а ја „сав | са |: сц |
НАРОДЕ
тен | ша | а у се |
ЗАЖЛАДА САВЕ ТЕНЕДИЈЕ
ЗА ВОЈШШКЕ И свештенство.
д свију добротвора овостраног Српства с највећим правом заелужује неумрР ди Сава Текелија, да се зове добротвором "народним ; јер је њему једином онда, кад је осни“ "вао своје задужбине, лебдила пред очима слика "целокупног народа српског у овим земљама, онаког, како је исти у тадашњим својим сталежима представљен био, т. ј. у свештенству, трађанству 1 сојсци.
Уверен, да нам народ само образовањем мо“ же постићи част, славу п свако благостање“)
дашњег архијепископа Карловачког и митрополита-патријарха српског и сабор. одбора.
Ово упознавање нашли смо за нужно једно 6 тога, што је усљед новијег политичног и војеног преустројства и преображаја аустро-угарске монархије првобитна цел ове закладе, у колико се војске тиче, промењена, а учињена промена широј српској публици позната није; а друго с тога, што усљед промене јерархијског одношаја у овостраној православној цркви и новијег устројства српске православне цркве, предстоји даља целисходна промена одредаба основнога писма у колико се свештенства тичу.
Основним писмом својим од 1. Августа 1842 одредио је Сава Текелија капитал од сто хиљада Форинти сребра за Фундацију из које ће се у првом реду учити и васпитати српски православни младићи у ц. кр. мерничкој војеној академији у Бечу; а затим кад Фундација, на један милион и сто хиљада Форинти нарасте има-
ће се једна трећина 6', годишњих камата од
тако исто руковати, као првобитних 100.000 Ф.
Што се тиче стипендија за војене питомце, те су још за живота основатељева ступиле у живот, јер је основатељ сам прва четир питом= ца изабрао и наредио, да се и у папредак само четир питомца из камата издржавају, а број питомаца да се тек онда умножи, кад капитал на 1.100.000 Фор. нарасти.
Уживање стипендија осигурао јеи дотле, докле капитал ма 1,100 000 ф. не нарасте, искључиво за синове граничарских официра српске народности и православне веропсповести, „јер траничарске пуковније морају свагда да бдију за сигурност земље, јер се налазе у непреетаним бојевима с Турцима“. ;
А да би све пуковније граничареске у благодети закладе учествовати могле, поделто је целу крајину у четир „покрајине“: угарску, елавонску, хрватску, и далматинску и наредио је, да се стипендије овим редом деле: |
да први пут бира се по један стипендиста
и у жељи, да отачбина наша задобије у Срба ваљаних војника, учено свештенство и добре грађане“), — оснива он за ева три народна сталежа дакле засавнарод, задужбине, с' тим опредељењем и с' том цели, да служе за образовање сународника му у сва три сталежа.
да образовање световњака (грађански _ сталеж) оснива он у Буда-пешти, где се свеучилиште налази завод, који његово име носи, и знатан Фонд за издржавање
из илирско (српско)-банатске, петро-варадинеке, прве банске пи слуњске пуковније; за други пут по Један из шајкашког батаљона, бродске, друге банске п оточке пуковније; за трећи аут по један из немачко-банатеке, градишканске, св. ђурђевачке и огулинске пуковније, и
завода; за образовање војника п свештен-
ства исто тако закладу, која по величини својој и важности намењене јој цели не уступа првој.
Сав Србин, јер му судбина целог народа на срцу лежаше, оставио је он свеколико имање своје свеколиком овостраном Српетву.
Величини задужбина његових запста одговара и величина његове родољубиве намере; а ова опет носи на себи печат наслеђене врлине српскога народа: верности спрам владара и љубави спрам домовине, јер Сава Текелија само у уважењу тога чина, да је највишем престолу ти отпмбини стало до тога, да имају ваљане уЕвојнике, учено свештенство п добре грађане, оставља своје задужбине.
Није нам намера, а и простор овога листа не дозвољава нам, да потање оце-
најпосле за четврти пут по један из романско-банатске, крижевачке, вараждинске и личке.
Кад се тако све пуковније изређају у уживању стипендија, имају се ове поново по истом реду делити, односно има се наново од српско банатске пуковније започети.
Чим капитал — непрестаним додавањем камата, које преко четир стипендије претеку, п даљим приплођењем, — нарасте на 1.100.000 Фор., моћи ће осим граничареких пуковнија и друга липа, и то не само војена, него и грађанска удела имати у уживању закладе,
Свагда пак имају првенство питомци текелијне породице.
Сваки, који жели постати пптомпцем ове закладе мора бити (Србин православне вере, од православних српских родитеља рођен, знати српски и немачки говорити, читати п писати пи имати добру оцену из веронауке.
нимо значај и важност задужбина Саве
Питомци су дужни војене науке на
ц. кр. инжинпрској академији у Бечу
Текелије, и истакнемо политични замашај
22 АНТА,
њихов; тек толико можемо овде нагове-
слушати, но ако би академија Тлдоу-
сепш звана У Пешти икад у живот сту-
стити, да је по нашем мњењу Сава Текелија, који је стојао на вршку сувремене образованости п знања, и који је неједном приликом показао, да има уједно п оштар поглед политика и државника, предвидив промене, које у политичном и друштвеном животу у монархији наступити морадоше, задужбинама својим смерао, не само да утврди обезбедиопстанак свога народа у колу осталих, него да га учини уједно у домовини равноправним и верним чинитељем са осталим народима. | Изјављујући јошсаможаљење евоје, да нису све Фундације Саве Текелије дошле под ону средотачну управу, коју овострани срп. народ својом назива, и под коју би оне, се погледом на њихову општу народну цел, од које се вероисведна делити не може, спадати морале, прелазимо на задаћу, коју смо себи ставили, ато је, да поближе упознамо српски свет са оном закладом, коју је Сава Текелија за војнике и свештенике основао, и која стоји под управом ов-
ж) Види основно писмо од 2. Августа 1838, којим полаже темељ своме заводу у Будим-Пешти,
+“) Види основно писмо од 1. Августа 1842 којим устаповљује закладу, о којој је овде реч.
ТРројект за споменик кнезу Михаилу од проф. (0. Тодоровића.
једног милиона Т.Ј. 20.000. Фор. употребити на исту цел, но с умножењем броја питомаца и уз издржавање православног катихете на академији, који ће уједно учитељ српског језика бити, друга трећина са 20.000 Фор. на установљење српске православне богословске семинарије у Араду на издржавање њено и плату професора, најпосле трећа трећина прихода са 20.000 Фор. на дотацију српског православног епископа арадеског. Основатељ свуда строго наглашава уз православну веропсповест још и српеку народност како војених питомаца, тако и клирика и проФесора на семинарији, а што се епископа арадског тиче још и наређује, да ако исти није Србин, успркос томе што би требало да је, јер је дијецеза арадска за Србе основана, у том случају не може добијати дотацију из његове закладе него се 20.000 Ф. имају на камату издати а камате на плату српеких православних свештеника арадске дијецезе употребити.
Претичући од капитала 100.000 . имају се
птла и својим питомцима пета, права пи повлашћења давала, као и бечка, академија, има половина ученика походити лудовицеум, а пштомци ове академије морају знати мађарски.
Право предлагања питомаца припада ономе ц. кр. оФициру српске народности и православне вероисповести, којије у активној служби п између свију осицира исте вере и народности највиши у рангу (чину); право избора припада архијепископу карловачком и митрополиту српском, а право управе и руковања Фонда овоме п његовим приседницима (асистентима), сада сабор. одбору.
Осим тога завештава капитал од 9000 Фор:, с одредбом, да се из камата тога капитала набавља одело и опрема за оне питомце, који из академије као частници изиђу. Што претече, има се капитализовати дотле, докле се из годишњег интереса узможе давати још једна — пета, — стипендија. Управу закладе те води ратно министарство.
Ово су у главном одредбе основног писма од 1. Августа 1842. У смислу тога писма бирани су питомци до вод: 1818.