Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

ТУ

различнога рода песана, пет пута више, а десет лепив, него сад; али му ни есам смио ни едне написати и дати; ербо сам цело мислио да се он чрез то подсмева. нама, као момчадма, кол су по шуми код свинђа, Код коза, и код оваца одрастла.

По том, кад в мене бедно сиромашство од наука (од предмета, ком е онде наидрагоценнии души мојоћ постао; и коему = и данас сва сокровиша, и све сладости овога свиета предпочитуем) разставило и у отечество одтерало, нашао сам, онамо, едну велику Песнарицу (од Качића) са Латинским писменима печатану, коло како сам узео у руке и видио да су песне, и баш онакове исте, какове наши Серблђи код ватре седећи уз гусле шевало, одма сам почео сумнђати да в Господин Мушицки с нама шалу проводио; а кад сам ону Песнарицу сву прочитао, онда сам тек почео нљегово намеренђе догадђати.

Сад, по песрећи нашон, прешавши из Сербле, и дошавши овде (барем од све муке неби ли Нљемецки научио) донио сам са собом едан велики Россиски ЏШесенник; из коега различне песне читатоући дошло ми е у памет да се запитам: Да ли сами Русси оваку и оволику кнђигу имало“ Или и други народи имало, а ми сами ОСерблђи пемамо А кад пл надђем Њемецке Шеснарице, онда се известим и уверим да 6 друго, а ни е перво. Тада почнем о томе далље разсуждавати: Да ли народ наш ни е никада ни имао своп Национални песана% Или ве имао, ип сад има; али ни е имао тко, или нив нитко марио да и свуплђа и печата; пак се забациле и заборавиле, као и друго (особито наше) много коешта“ Заклђучио сам да од