Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

еднога народа. Пак поред свега тога с чим се разЛику од они, него с тим: што су се мадо више него они, у свему одродили! а с другим ничим. Оне исте науке, ков су се у време блаженљећшега Патриарха Арсенин Чарнсевића, у Сербин и у ХерцеТтовини по монастирима, и гди што у школама, на Сербском евику предавале, оне се исте, онако, и данас, како онамо, тако и овуда, предало!

А. што има овде Сербалђа, ком су имали прилику на тудђем езику науке слушати и научити се; То, по мовму мнђенит, пеможесе назвати поступком нашега народа у просвеценијо. А што се многи находе, ком, тако научивши се и дошавши до шта, кајо се, што су Серблби, стидесе тога, имена, и другчие се назвати желе, а свон род и език презиру, то е сувише одозго на утрешелђак. А заиста тежко и ест привикнути диете, да почне више лђубита ону жену, за ко му само други казуло да му ве мапка, него ли ону, из ков е оно персило сисајоћи млеко познало битие свов.

Сад да мене тко-год запита: даклем у коме се пределу Серблви сада находе, кош су напвише свога Националисмусо. до данас задржали и гди напчистие Сербски говоре% л би му на то овако одговорио:

бзгра Сербскога, рода, и напчистиега езика находисе у садашнље време измедђу реке Дрине и Мораве; а особито кад се мало по одмакне од Саве и од Дунава, као Нн. п. нахил %) Крагуевачка, Карановачка, Рудничка, Ужичка, Крушевачка; и горе од

У)

Нахил ест риеч Турска и значи што у Немаца Пазфтеј, то вест: окружие еднога града докле он заповеда.