Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

ХЛ

И

овоме пало наум те слљепачке песне издае. А мени се чини, дасу оваке песне содржале, и саду народу простом содржавало, негдашње битие Сербско, и име. —

У Виени 2572 Мнуара 1814. В. С.

Примечание.

Овде може бити даће се коме особито смиешно видити што п пишем : лиепо, биело, сниег, свиет, риеч, и пр: Но н молим свакога, коме се ово недопадне, нека ми опрости. НИ знам да у Славенским кнљигама стоп : лепо, бело, сњђег, реч, свет ; а Серблђи по Срему, по Бачкоћ, по Банату, и по Сербим око Саве и око Дунава говоре: лепо, бело, снег, свет; али Серблђи по Хорватскоћ, по Далмацим, по Босни, по Херцеговини, по Цернол гори и по Сербим до Валљева и до Карановца еви говоре : лиепо, биело, свиет, рпеч, лиек, риека, и пр. Кое ве сад од овога трога наплљепше и напболље то би тежко било решити; ербо би то сваки доказивао да 6 оно, кое е он из детинства навикао; а само усеби може бити да е све трое еднако. А а сам овде овако писао из два узрока: бдно што сам овавњо из уста мое маџке чуо и из детинства навикао, пак ми и сад лђепше, него и едно друго, у ушима звечи; а друго, што се овако говори онде гди сам ове песне слушао.

а