Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

ХХЛ

Озинљ, (едни пбвало (Озја) не знамђљ гдћ е.

Ока, ~ Фе Маазз.

Окнивенљђ, на, по, тоћћсетагђе. Очжа“ Турски свештеПИвЉ. Оштљелдта, ~ добродошница. Паланка,“ Мете збаде.

Палошњљ, мачђ. ег РПевећ. Панцђрљт (херц. панцјерђ) кошула от челика. Пара,“ Турски новац (7, кранпц).

Парипљ обични Конљ.

Паша“ Паша отђ 8 туга (кошљска репа) зовесе Везирђ (Губернаторљ), а отђ 2 туга е поглавица надђ еднимљ градомљ и нђму принадлежећимђ предђломђ.

Пашмаге :. р]. као папуче. Фе Зећиће.

Пехарђу (само се у пфенама чуе) чаша. Чег Весћегт.

Џландовати, дуемђ. лежати у хладу.

Пореза – Фе Зтецег.

Потурица, кон не праВБ! Турчинђ.

варошица,

Апнаге,

Цртеполћ, варошљ у Херцеговини.

Процвилљђћти, лимђ. протужити. Прудови, полљђе крап Дрине _ изђ Босанске стране.

Џуталђ, конљ путоно-

гастђ (ббо на нози).

Путашце, в. путце.

Путце во Аег Кпоре Зро зрно отљ грозда.

Рахтђ,“ накитђ конљекји.

Рап.“ Подданницн. (Фе Опбетбћапел,

Ризница (само сеу пљснама чуе), вала да е оно мђето тдђ стое халљине и драгоцђенце ствари, Фе Сагдетођ.

Рисно, градђ кодљ мора А дрлатическог'.

Ручини дђверђ (у Херцег. дђевер) она Бош води дђвопку на вђнчанђе, Чет Вгаш ћгег. Вообце дђверђ се зове и мужевђ братђ или братучедљ.

Рушпај вепецански дукалђ. Сакаглја“ болестђ конљска у погама.

Сапљђ (сапиште), држављ.

Сапи (ла. р].) Шпгегђете.

Сараорђт радинђ. Еорофепђапег .