Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

Пи

Ове оне пјесме, што су у првој књижици налштампане у Бечу 1814. године, ја сам у Бечу глави донијо (осим оне о племенитој Асан-агиници, за коју сам казао још онда, да је узета из Фортисова путовања по Далмацији, и онђе сам и писао колико сам се могао опоменути; зато су ђекоје, које из незнања, које желећи (по ондашњему општем мњенију наши књижевника) језик потравити, ђешто и неправо написане и наштампане, које сам овђе сад поправио, као што сам од различни пјевача и пјевачица чуо да се управо пјевају. Они шест јуначки пјесама из оне књижице оставио сам за, сад са свим, јер се до сад нијесам могао намјерити на пјевача, који би миим управо и читаве“) казати могао. Тако сам и ону пјесму о племенитој Асан-агиници оставио за. сад, док не би ли је ђе како чуо од каква Крајишника, или Далматинца. — А оне пјесме што су послије

' Н. п. у женидби Тодара од Сталаћа пјева се још, како је Ђурђева Јерина подигла Турке на Тодора, те га опколила у Сталаћу, и искала му до три добра његова:

Прво добро вранца крилатога,

Друго добро сабљу оковану,

Треће добро љубу Иконију: а он им није ћео дати ниједно, него једнако излијетао на вранцу, те сјекао Турке око града. А кад Турци некако поткопају град и стану улазити у подруме доње, онда он сабљом вранцу одсијече главу, а сабљу пребивши баци у Мораву, па запита љубу, или воли бити Турска робиња, или с њим скочити у Мораву; а кад му она одговори да. воли друго, онда се обоје узму за руке ис бедена скоче у Мораву. -