Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

ХХХУШ

пјесме, од који ја не знам читаве ниједне, него ћу овђе додати само неколико комада:

а) Како се женио Павле Старчевић (кога ја мало памтим):

Кад се жени Старчевићу Павле, Запросио лијепу ђевојку

У Вотњаку селу великоме,

У Паспаља“) кнеза Вотњачкога; Павле проси, Паспаљ се поноси —

Како је Павле стао пријетити, да отме ђе војку, а Паспаљ казао:

«Док је моје пребијеле куле“), И док ми је Мића Комарице, И док ми је Јова Лојанице“) Пе бојим се Тршићки делија».

Кад то чује Старчевић Павле, он запита свога побра Дрпића Николу, шта ће сад чинити, смију ли ударити на Паспаља; а Никола одговори:

«Ој Бога ми, мио побратиме ! Све да стане витез до витеза: Коњ до коња, јунак до јунака, Од Медњака те до Копривњака. Све би ја то јунак рашћерао Са мојијем мачем зеленијем.»

А Павле Старчевић онда казао:

«Да је Паспаљ куле поградио

8) Право му је име било Милутин, а Паспаљ му је само овђе нађенуто, ваља да што је био сијед (као да је пасааљ по њему попао); а није био ни кнез.

') А он је сједио у кровњачи.

5 И Комарица и Лојаница су овђе измишљена презимена .