Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

Шу

Ти ми иди у Будима града,

Те ти питај змију у дувару, Може ли се змија подватити, Да доведе кићене сватове

Од Будима до Призрена града, Да и нигде сунце не огрије Још никаква роса не окваси: Ако с може змија поуздати,

Ја ћу дати за змију девојку.» Кад то зачу од Будима краље, Изведоше коња Ластавицу,

Он се меће коњу на рамена, Оде право преко поља равна, Како звезда преко ведра неба. Кад је био до близу Будима, Још је краље овако мислио: «Авај мене! до Бога, једнога ! Где ћу наћи змију у дувару, Да јој кажем од цара поздравље !» Таман дође на Будимска врата, Прије њега змија проговара: «0 мој бабо, од Будима краље! Даде л царе за мене девојку '> Но овако краље беседио: «Змијо моја, мој удни породе! Ако с' можеш, змијо, поуздати, Да одведеш киту и сватове

Од Будима до Призрена града Да и нигде сунце не огрије Нити каква роса не ороси, Даде царе за тебе девојку; Ако л не молш одвести сватове,