Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ЗЛЕ
Лауш се бану поклања,
Гротом се њему насмеја:
«Тако ти Бога, Лауш-бан!
«Ниси ме мого познати 110 «По моме коњу дорату,
«По мојој сабљи очиној.
«На њој је име очино;
«По мојим чарним очима,
«По мојим белим рукама :> 115 Беседи њојзи Лауш бан:
«Није ми жао дората,
«Ни твоје сабље очине,
«Ни твоји црни очију,
«А камол триста дуката; 190) «Већ ми је жао срамоте,
«Што ме ти данас превари.»
148.
Доротија и војвода Јанко.
(из сиња).
ЦК је годир у Прологу снига,
Све се оно у Цетину слива;
А како је јадна риба жива
Од онога Пролошкога, снига !
Како ли је дите Николица 5 Болујући девет годин дана!
Од кости му месо отпадало,
А кроз кости трава проницала;
Одбигла га мајка и љубовца,
А не тила сестра Доротија. 10 Ал је братац сестри говорио: