Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

Он дозивље беговицу младу, Пак је њојви тихо бевједио: «Ходи горе, моја вјерна љубо, «Ходи горе, у чардаке горње, «Пак ми стери мекане душеке, «Љуто ме је забољела глава, «Чини ми се, пребољет' је не ћу» Кад то чула беговица млада, Она: иде у чардаке горње, Пак му стере мекане душеке; К њој долази беже. господине, Пак потрже ноже оковане,

Те удара беговицу младу, Удара је по свилену пасу,

На ножу је чедо извадио, | Пак дозивље сестру своју младу: «Дођидере, сестро моја драга, «Ево ти се породила снаша,» Кад ли сестра. у чардаке дође. Тихо јој је беже бесједио: «Ходи, седе, у село на прело, «Пак се фали у селу другама, «Да су тебе забољеле руке «Љуљајући нејака братића,» Пак дозивље своју стару мајку: «Дођидере, моја мила. мајко, «Ево ти се породила снаша,» Кад је њему долазила мајка, Њојзи беже говорио био: «Ајде, мајко, у село на прело, «Пак се Фали по селу другама «Да су тебе забољеле руке

50

55

60

с» сл