Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

те.

«Ђуљајући нејака унука: «А ја идем у гору зелену «Траву пасти, а росицу пити, «Не бих ли се грија остајао.»

55 Смрт Јањина и Ђурђева.

Даоре мете, лепа Јања, а сузе рони, Њој долази лепи Павле, мили девере, Па беседи лепи Џавле, мили девере: «Што је теби, лепа Јањо, мила снашице: «„Дворе метеш, сузе рониш, то није добро.» 5 Ал беседи лепа Јања, мила снашица: «Што је мени, лепи Павле, мили девере: «Обноси ме туђа мајка Божјом неправдом, «Да ја љубим тебе, Павле, мила девера; «Твоја мајка, права жена, право говори; 10 (Ид' у цркву, Богу с' моли, право говори.» '"') Слушао и Ђурђу кнеже идућ' из лова: | «Ајде, ајде, лепа Јањо, стерат ложницу.» «Ајде, ајде, Ђурђу кнеже, јоште је рано.» «Ајде, ајде, лепа Јањо, нека је рано.» 15 Тада оде лепа Јања стерат' ложницу, За њом иде Ђурђу кнеже анџар оштрећи, А за Ђурђем мушко чедо вриском вриштећи ; Ал беседи лепа Јања свом мушком чеду: «Врат' се натраг, мушко чедо, свом белом двору,520 «Данас мајци суђен данак главу губити.» Трже анџар Ђурђу кнеже из итра лова, Те погуби лепу Јању стерућ ложницу.

75) Ваља да је ово Јања у иронији рекла (2).

40%