Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

628 Па отиде Ђурђу кнеже у итар ловак. Сусрете_га млађанићан Јањин брамине, 25 И он носи киту руже у десној руци, Те је даје Ђурђу кнезу у итром лову: «На ти, зете, киту руже из десне руке, «Те ти подај лепој Јањи, милој сестрици, «јер је њојзи мила ружа од милог брата,» 30 Ал беседи Ђурђу кнеже у итром лову: «Ој Бога ти млађанићан Јањин браине! «Ако јој је и кад била, сада јој није: '"") «Вити плећи земљу мери, је ли дугачка; «Очицама звезде броји, је ли и млого.» Њему вели млађанићан Јањин браине: «Ил од Бога, ил од тебе, мој мили зете2» Ал беседи Ђурђу кнеже у итром лову: «Ниј од Бога, већ од мене, од кнеза Ђурђа» Трже анџар млађанићан Јањин браине, 4() Те погуби Ђурђа кнеза у итром лову. Гледао и лепи Павле, мили девере, Па изива стару мајку из бели двора: «Изиђ', мајко, пред дворове, те гледај чудо: «Какав с' зајам узајмила, вратио ти се; + «Какво с' семе посејала, и никло ти је: «У пољу ти јелен лежи, дома кошута, «Код кошуте живо лане, мртво копиле.» ''')

(5

о

178) те |. мила, 177

) Овога последњега стиха ја не разумијем: може бити, да је узет из какве друге, пјесме.