Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

156. Несрећна удаја.

аб просе двоји просиоци: Једно јесте Алил момче младо, А друго је стари Јемин-ага; Ал говори Фатимина мајка: «Пођи, Фато, пођи за Јемина;

«Што је, Фато, у Алила блага,

«То ће Јемин уз јабуку даћи.» Фата ћути, ништа не говори. Мајка Фату даде за Јемина. Зла Јемину срећа прискочила, Те Алила у сватове зазва. Кад повели љепоту дјевојку, Јашу коње буле јенђи-буле, Шњима јаше Фатима дјевојка, Она пита буле јенђи-буле: «Које ј овдје Алил челебија : «Које ли је стари Јемин-ага 1» Њојзи кажу буле јенђи-буле : «Ен' оно је Алил челебија

«У алету у ал-ћергелету,

«Што се титра златним буздованом;

«Благо мајци, која га родила! «А и оној, која га узљуби! «А оно је стари Јемин-ага,

(Што | на њему зелена кадифа.

«А сједа му брада до појаса,

«Коња јаше с кумом у поредо.»

Фата мучи, ништа не говори, Суве рони низ бијело лице.