Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

680 _

Кад дођоше двору Јеминову, Изишле су сестре Јеминове,

Једна носи жита, друга меда:

«На ти, снахо, жита, да си житна; «На ти, снахо, меда, да си медна,» Проговара Фатима дјевојка:

«Ид'т' од мене, сестре Јеминове! «Нит' ми дајте жита, нити меда, «Већ ми каж'те високе чардаке, «На чардаке мекану постељу, «Гдје вам дуго боловати не ћу; «А кад дође моја стара мајка,

«Ви кажите нематери мојој: «Умори ме Јеминово благо, «Неимање Алил-челебије.»

То изрече, па се раста с душом.

157.

Павловица и њезин дјевер Петар.

Петар коси поред Саве траве, Јока. б'јели на б'јелилу платно; Немило је Петар дозиваше,

Немило се Јока одзиваше:

«Што ме зовеш, мој ђевере Петре :» «Не зовем те, да ти запов једам, «Већ те зовем, да те нешто питам: «Које младе с тобом доведене, «Свака носи чедо у наручју,

«А и друго носи под појасом:

«Ти га јоште под појасом немаш!» «Не питај ме, мој ђевере Петре!

4()