Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

760.

Асан-ага и његова љуба.

(и3 СИЊА).

А сан-ага со љубом бесидио

У по ноћи на меку душеку:

«Мал-кадуна, вирна љубо моја!

«Али роди, али у род оди;

«Али ћу се ја оженит' другом.» 5 А она му млада одговара:

«ди ћу родит), кад ми Бог не даде!»

А кад аго ричи разумио,

Оде јунак, испроси дивојку,

И одоше свати по дивојку. 10 Здраво свати дошли до дивојке,

И здраво се натраг повратили;

Кад су дошли двору на погледе, Асан-ага брата дозивао :

«Каранфиле, мој мили брајене! 15 «Ајде наприд прид свима сватовим',

«Пак погуби вирну љубу моју,

«Љубу моју, а невисту твоју;

«Ако ли је ти погубит не ћеш,

«ја ћу, брате, погубити тебе.» 20 На ино се њему не могаше,

Већ он иде да погуби неку.

Далеко га нека угледала,

Још је даље ''") придањ пшетала у

128) Ово се често може чути у нашијем народнијем пјесмама, и чини ми се, да је против разума (јер није могла даље предањ ишетати; него га је угледала); али то значи, да је врло далеко прадањ ишетала.