Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

ЛЕ За здравље се шњиме упитала: «Добро доша', мој драги дивере!» Срдито јој дивер одговара: «Уклони се, неко моја. с пута, « Кесток коњиц да те не сатаре, «Бритка ђорда да те не обриже. «дао девер да те не окара.» Ал се млада јаду оситила, Пак диверу своме говорила: «Нут', дивере, мој златни прстене! «Не сици ме по свилену пасу, «Већ ме сици по биломе врату; «Јера ми је чедо под појасом.» Тако она тијо говорећи, Чедо мало паде на земљицу, Мало чедо, једна мушка глава. А кад види млађани дивере, Одма брату на муштулук трчи: «Мен муштулук, мој мили брајене ! «Мен' муштулук, теби чедо мало, «Чедо мало, једна мушка глава !» А кад братац ричи разумио, Липо братац брата даривао: Дарова му коња испод себе, И дивојку, коју води за се; Узе љубу под десна пазуо, Дите мало у скут од доламе. Пака јој је јунак говорио: «Лежи туне, драга душо моја. «јер си ми се врло уморила «Свом диверу пирак справљајући, «Мени мало чедо рађајући.»

4()