Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

92БЕ | РАД

[ика Сејоме

РАЈКА

Мустај-бег му Бога прифатио,

Ал му Тале прифатити не ће,

Већ он скочи на ноге лагане, 41)

• Па овако говори Тодору:

„Курво једна, од Задра Тодоре !

„Стани мало, да јегленишемо,

„Ти чију ћеш одвести ђевојку

„На срамоту свим крајишницима,; 475 „Не море те сјећи оштра ђорда, „=

Ни пробити пушка из кубура, |«

у» ТЕ море ли. _моја дреновача Џа потеже дренову балину, Ал' се саже Тодор по дорату 480) На двоје му седло разломио.

Кад удари дреновачом Тале,

Ту се с мјеста заметнула кавга, Паде тама од неба до земље, Није тама од Бога послана,

Већ од брза праха и олова; Земља јечи, а отока звечи,

Неки вели: „Јао моја мајко !“ Некп вели: „Прифати ме, друже |« Неки вели: „Уклони ме с пута, 49) о а ме добри коњи не погазе.“

Неки друже уз долину струже.

Она браћа, што се добро фале,

Братац брата познат не могаше,

Камо ли ће Турчин каурина ! 495 А да видиш Јанковић-Стојана !

Он острагу иде за сватов ма,

_ Кад нагази на прву бусију | | ~ С" својим слугом Јероглавац-Марком,“ |

= а Н и ј

|

| ср сл