Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
4
===
163
Који јунак за Бога не знаде; Стојан пађе двије аге старе, Нађе Стојан Шарац-Махмут-агу И код њега старац-Мердан-агу, Обојици савезао руке,
Па их даје Јероглаваш-Марку, Марко веже за јеле зелене. Ондар Стојан иза гласа виче По имену од Задра Тодора: „Ђе ви, побро, од Задра Тодоре 2 „Какве тебе савладаше виле „Данас, брате, у морској отоци 2 „И твојијех девет Томковића ;“ Тодор му се у лугу одзива: „Брате драги, сердар-Јанковићу ! „Пијесу ме савладале виле,
„Већ ето ме теби по авазу.“
Ал' ето ти од Задра Тодора, Шиме иде девет Томковића, Они воде Личког Мустај-бега Свезанијех руку наопако,
Шњим поредо Тала од Орашца, Сав је Тале у крв огрезао,
~
| Јер се не да савезати Тале,
Јер је Тале јунак на мејдану; Шњиме воде Боичић-Алију
Од“ Цетиње града каменога, Шњим поредо Танковић-Османа ; Дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене: Онда Стојан иза гласа виче
500
ст [==] о
510
сл 9 (о
530