Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

160

РЈ

[65 Они воде Ковачевић-Рама, Свезанијех руку наопако, Дадоше га Јанковић Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене. Састаше се и Срби и Турци, Искупише одсјечене главе, Изнесоше рањене јунаке.

Кал погледа Јанковић-Стојане

По дружини и тамо и амо,

Удари се руком по кољену;

Јао њему, до Бога, милога !

„Нема нама друга најбољега,

„Шема нама од Сења Тадије !

„Богме нам је Таде погинуо.“

Онда Стојан иза гласа виче:

„Ђе си, брате, од Сења Тадија

„Какве тебе савладаше виле

„Данас, брате, у морској : отоци #“

Стојан виче, нико не одвиче.

Опет Стојан иза глаба виче:

„Ђе си, брате, од Сења Тадија, #

„Јеси ли ми данас у животу '“

Онда јунак у лужини викну:

„Ђе си, брате, од Задра, Тодоре 2

„Погибох ти данас у лужини.“

К њему Тодор трчи по авазу,

Кад допаде Тодор до Тадије,

Али на њег' нагазила гуја,

Љута гуја са Кладуше Мујо

С" својим братом Гојеним Алилом. 166 Хоће Мујо цуру и кочије,

(ој со (ма

сл и] о

ст (6) со

590

(5 (еј ОЈ