Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

9 Оде Грујо у ризницу б'јелу; Лаком хајдук бјеше на дукате: Накупио жутијех дуката У џепове и у чизме жуте, Удовица рече Сарајлијам': „Чујете ли, тридест Сарајлија ! „Пазште ми роба Драгокупа „Боље него Џафер-бега старог.“ Сиђе Грујо низ танану кулу, Довати се помамна ђогата, Па шшћера њега на чаршију; Да је коме погледати било, Кад усједе ђаво на ђавола: Гореки хајдук на б'јесна ђогата; Испод ногу камен излијеће, Те он туче хане и дућане. ГТовориле младе Сарајлије: „Боже мили! чуда великога! »Сретња ти је Џафербеговица ! „ Бе задоби бољег господара, „Бољег, него старог Џафер-бега.“ Отидоше гори Романији. Кад су били близу Романије, Рикну јелен, а рикну кошута, Проговори тридест Сарајлија: „Господару, робе Драгокупе! „Ето рикну јелен и кошута,“ Ал' говори дијете Груица: „Не лудујте, младе Сарајлије! „Није оно јелен п кошута, „Већ је оно Новак и Радивој, „А ово је дијете Групица.“

135

150

160