Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Е

Кад то зачу Комнен барјактаре, т0

Он поскочи на ноге јуначке,

Па развија крстата барјака,

А под барјак позивље дружину:

»Ког је мајка родила јунака,

„Нек сад са мном ка Удбине пође; 75

» Ако Бог да и срећа јуначка,

»Те ми тамо добијемо Хајку,

„Па с' одонуд здраво поврнемо, –

„И дођемо здраво у Сијење, /удДелићемо три товара блага, 80 | „Делићемо токе Иванове, “Само пушку поделити не Ја

Кад то чули Сијењски јунаци,

:76 Одвоји се тридесет Сењана,

Комнену се под барјак сабраше,

И тако му Божу веру даше,

Да ће шњиме ка Удбине поћи.

Па је мало време постајало,

Крену чету Комнен барјактаре,

Те полази горе уз планину, 90

Баш науми право ка Удбине, |

Да би како задобио Хајку.

Но кад виде Сијењанин Ива,

Где му Комнен оде ка Удбине

И понесе танка џефердана, 95

Тад' се Иво п сам опремио,

Другу пушку за себе узео,

Па отиде и он за Комненом.

Кад су били горе у планине

На појило, где се поји стадо, (00

Ал' код воде стадо у пландишту,

со а