Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

111

Јо]

Пландоваше под јелом зеленом, Код њег' седи лијепа девојка, На ђерђефу ситан везак везе. Један јарац зађе по овцама, Те. ју поче стадо растериват, А за муку лијепе девојке,

Где ју јарац растерује стадо; Жао ју је ђерђеф потурити,

Да протера јарца из оваца,

Па тек стаде онда јарца клети: „Кеца, јарче, допаднуо мука ! „Немој мене протериват стадо.“ То беседи лијепа девојка,

А. све слуша Комнен барјактаре Покрај воде из зелене траве, Па дозива два касапа млада: „те, вели, уватите јарца, „Изведите мало из оваца,

„Не кољ'те га, но жива одер'те, „Па пуштите опет међу овце.“ Отрчаше два касапа млада, Уватише јарца у овцама, Изведоше мало из оваца,

Не заклаше, но жива одреше, Па пуштшше опет међу овце. Вређа јарца вуна од оваца,

Он се криви, до Бога се чује; Свети му се лијепа девојка.

То гледао Комнен барјактаре, Па говори свему своме друсту:

„Видите ли, моја браћо драга !

„Каке муке јесу на тем јарцу,

105

110

190

130