Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

180

174

„Божа помоћ, крчмарице Јело !«“ Одговара крчмарица Јела:

„Да' Бог добро, Комнен-барјактаре!«“ 200 Расрди се Комнен барјактаре,

Па се' на Јелу лоше намрштио : „Кучко једна, крчмарице Јело ! „Што ти Турке градиш каурима 0“ Насмеја се крчмарица Јела,

Па говори Комнен-барјактару : „Дрн ти живот, Комнен-барјактаре ! „Тебе с' чини, ја те не познајем, „Затари те Удбински познају,

„А камо ли момци п девојке #“ 210 Кад то чуо Комнен барјактаре,

У чуду се брзо досетио,

Те говори крчмарице Јеле:

ко с с"

„Богом сестро, крчмарпце Јело ! „Прими Бога и светог Јована, „Сакриј мене данас у Удбине, „Немој мене Турком да прокажеш !“ Ал' девојка рода јуначкога,

Прими Бога и светог Јована,

(55) от Па сакрива Богом побратима 220 У подруме, где(ју стоји вино,

'Те га држа догођ греја сунце;

(Седе сунце, а паде сумраче,

Тад' отиде крчмарица Јела,

Те отвори на подруму врата, 222

Па извади Богом побратима :

„Иди с Богом, куд је тебе драго,

„Ја т' заиста проказати не ћу.“ Тад' говори Комнен барјактаре :