Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

По Без питања и његова знања; Салт самшести био осавнуо, И ту са шњим Сијењанин [Ивар И он гледа, да ка Сењу бега. Кад то виде Комнен барјактаре, Ел од друста ништа вајде нема, Он говори Оијењанин-Иве : „Ходи брате, Сијењанин-Иво ! „Седи с друстем у зелену лугу, „Док се врнем из Удбине беле, »Да ја идем тевдил у Удбину, уда уводим по Удбине беле, „Да л' су дома Удбински јунаци, „Који дижу чету на Србина: „Да л' је дома. Хрњо Мустаф-ага, „Јели дома Гледић Осман-ага, »да л' је дома Зуко барјактаре, „да л' је дома Ковачина Рамо, „Јели дома Токовић Османе, „Јели дома, стари ЛЋејван-ага, „Да л' је дома будалина Тале, уда л' је дома Фрцо Ибрахиме; „Ако Бог да и срећа јуначка, „ Те не бидну у Удбине беле, „По се десе негде на Брајине, „Ласно ћемо задобити Хајку.“ То беседи Комнен барјактаре, Па по среде узе џефердана, Те отиде право у Удбину. Кад је био у Удбину белу На механу крчмарице Јеле, Божу помоћ називао Јеле:

180