Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

=>

ија.

187

То не слуша Фрца Ибрахиме, Но ве к њему ближе приближава; Још га учи Комнен барјактаре: „Врн' се натраг, пзешће те змија ! »Ја погубих онаке јунаке, ујош погубих усред поља равна, „Камо л' тебе погубити не ћу „Рђавшега у гору зелену! „Ваља да си од старијех чуо: »да хајдуком у гору не иди.“ Ал не слуша Фрцо Ибрахиме, Но к хајдуку коња натерује; Наљути се Комнен. барјактаре, Па навија танка џефердана, Наеслони га на јелову грану, Још загледа Фрцу Ибрахима Баш у преп, где пуца спучава: Како пуче пушка џефердане, Паде јадан Фрца Ибрахиме Испод пута у зелену траву; Поврну се Комнен барјактаре, Те он закла Фрцу Ибрахима, Да се: не мучи у зелене траве, Па увати алчу његовога,

Јаше алчу и товари Хајку,

Па отиде горе уз планину. Мало горе уз планину пође, Ал јунаку одолела жеђца, Како свакем у битке јунаку,

А једну је воду запазио

У планине подоље од друма, Па се сврну, да с" воде напије.

13)

(455 су (по си (ај