Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

182

Када близу воде долазио,

Тешка журба на воде студене! 455 "188 Ту се Комнен чуду досетио,

Па се мало натраг поврнуо,

Веза коња за једну јелику,

Веза Хајку за другу јелику,

Па довати пушку по сриједе, 460

Те се краде од јеле до јеле,

Прикраде се до воде студене,

Шта да видиг Чуда великога !

На. воде је тридест Удбињана,

Крај свакога двори по девојка,

Крај курвића Хрње Мустаф-аге

Баш уз њега дилбер Анђелија,

· Мила. сестра Комнен барјактара

И онога Сењанина Иве!

Кад то виде Комнен барјактаре, 4710

ср сл

Он запиње танка џефердана, Наслања га на зелену јелу, Љуто гледа Хрњу Мустаф-агу, Њега гледа, пушке огањ дава; Како га је добро погодио, Баш у пуца, где му срце куца, Обори га крај воде студене. Како пуче пушка џефердане, Јуриш чини Комнен барјактаре, 1 А отрже мача зеленога, 480 Па подвикну, што га глав доноси

/ (Кад подвикну Комнен-барјактаре, Све са јела лисје опадаше): „Овамо те, Сијењска потеро! „ја погубих Турска четобашу, 485

Пн ~– ст