Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

158

„Држ'те друге да -ватамо живе!“ Па учини јуриш међу Турке. Тад' се Турци грдно препадоше,

- Сваки бежи те на своју страну,

Ни двојица заједно не беже;

А дотрча Комнен-барјактаре Међ' девојке крај воде студене, И девојке одмах разговара:

„Не бојте се, тридест девојака ! „Ето стиже чета од Сијења.“ Па загледа Хрњу Мустаф-агу, Ал' у њему јоште куца душа, Ману Комнен мачем пламенитим,.

Те одвоји од Муставе главу,

Па обриса мача зеленога, Поврну га у коре сребрне;

Па прилази на воду студену, Те се ладне воде напојио; После пуни танка џефердана, Баци пушку на раме јуначко, Па позива тридест девојака,

И узимље од Муставе главу, Па се тратем натраг поврнуо, Те одреши Хајкуну девојку,

Па ју даје дилбер Анђелији: уБидни девер, дилбер Анђелија ! „Наше спахе Хајкуне девојке.“ Па одреши алчу Фрцинега, Јоште му се на рамена маши, Те полази ка бијелем Сењу. Да виш, брате, чуда великога! Тридест свата, тридест девојака,

49()

500

510

сл [Е-Е (557