Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Док му узри бјелица пшеница И у брду винова лозица,

И док скупи кићене сватове, И док дође у приморје равно По ђевојку питому Ружицу. Пак отиде двору бијеломе.

Но да видиш хала и белаја! Натури се алајбег Мехмеде

Од Удбиње од Турске крајине, Те препроси питому Ружињу. Више Турчин натурио блага, Кажу, брате, пуних шест чизама Све жутијех у злату рушпија; А за мало рока оставио,

Од првога петка до другога, Докле само оде у Удбињу,

И сакупи кићене сватове.

Но кад чула лијепа ђевојка, Доватила дивит пи хартију,

Те начини књигу на кољену Свом драгану од Сења Ивану: » О Пване, прва срећо моја! „Не куш' свата, не трошидер блага, „Веће купи тридесет јунака, „По избору бољег од бољега, „Којп воли на бој ударити, „Него пити жежену ракију; „Па ме чекај у Пролом-планини,е. На брзо му књигу оправила. Кад. Ивану ситна књига дође, Те виђео, што му ситна каже, Удари се руком по кољену:

о2 сл