Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

195

„Авај мене, до Бога милога!

„Ђе ми Турчин одведе ђевојку.“

Пак дозивље сестрића Тадију:

»О Тадија, мој мио сестрићу! 7 уИзиђиде на бијелу кулу,

„Развиј барјак, удри у ледину,

„А опали двије пушке мале,

„Подај хабер Сењу бијеломе,

„ Је сакупи тридесет јунака; 50

(МА

„Немој пуштал' рђу под барјака, „Но јунака бољег од бољега; „Јер ми други одведе ђевојку, »Од Удбпње алајбег Мехмеде.“ Кад то зачу дијете Тадија; Разви барјак, удри у ледину, А истури двије пушке мале, Хабер даде Сењу бијеломе; Састаде се тридесет Сењана По избору бољи од бољега,

А међ' њима дијете Тадија, Зелен га је барјак оклопио,

А: јамака кита од барјака.

У том дође Сењанине Иво,

сл 520

60

Те-се чета на пут отиснула; 65 Стиже чета у Пролом планину, А кад дође друму на раскршће, Прошли Турци у приморје равно, Ал се јоште повратили нису;

Ту их чека. Сењанине Иво

Од дан' до дан' три бијела дана; Кад четврто јутро освануло, СОтаде јека равнога приморја,

<