Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

А удари хука у планину, Кренуше се кићени сватови

Уз приморје кроз Пролом планину; Тада рече Сењанине Пво: „Није л' мајка уродила сина „И у чету моју опремила,

»Да отиде доље низ планину, „Да уводи вилу п сватове, „Јели млого коња и јунака, „Можемо ли боја учинити 2“ Али вели дијете Тадија:

„Мој ујаче, од Сења Џване! „Ти не држи вјере у другоме, „По сам иди, те Турке развиди.“ Кад то зачу од Сења Шване, Оде право друмом -низ планину, Па се поџе на јелу зелену,

Оде гледат' коње п јунаке: Има свата три стотине равно По избору бољи пз Удопње. Кад то виђе Сењски каџетане, Нрепаде се, срамота га било,. Те плашљиво у дружину дође, Мучно дође, а мучније каже: „Браћо моја, тридесет Сењана !

уда се, браћо, у со прометнемо,

»Не би Турком осолили ручка, „ Јолика је сила у Турчина ! „Но падните по трави зеленој, »Покријте се грањем јеловијем, »удокле прође сила и сватови.“ Али вели дијете Тадија:

~

сл

80

ср сл

4)

1:00

105