Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

197

15)

„Мој ујаче, од Сења Иване!

„Не плаши ми по планини друга,

„ А ти бјежи, куда тебе драго.“ Но Ивана друштво послушало, Попадаше по трави зеленој, Покрише се грањем јеловијем; Ал' не ћеде дијете Тадија,

Већ се вуче од јеле до јеле, Довуче се друму на раскршће, Заклони се за јелу зелену.

Ал' ето ти силе и сватова; Напријед је алајбег Мехмеде На његову ату доратасту, Голу сабљу баца под облаке, А у б'јеле дочекује руке;

За Турчином алајбег-Мехмедом, За њим иде Осман Туре младо На вранчићу врата широкога, На коњу је ноге прекрстило, Пола голе сабље повадило,

Па удара у ситну тамбуру,

Уз њу Туре Турски попијева; За њим иде Плоча Сијаија

На ђогату коњу помамноме,

И он пола сабље повадио,

А шешану носи преко крила, Често гледа тамо и овамо;

А за њим је на кулашу Тале, Тале бјеше ђевер код ђевојке, И он води коња под ђевојком. Кад ђевојка на биљегу дође, Она викну из грла бијела:

110

— | СО) ст

130