Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

(ЕУ со

191

ере

„Бе си, Иво Ниђе те не било! »Одведе ме алајбег Мехмеде „На срамоту тебе п твојима.“ Но то Иво пи слуша п гледа, Па се Шво вере око клада,

К'о шугава овца од обада;

А кад зачу дијете Тадија,

У ђетету срце заиграло,

Па дијете срце слободило : Што си ми се, срце, уплашило 2 уЈједном си се од мајке родило, » А другом ћеш, срце, умријети.“ Па довати танку приморкињу, Којано је пуста харчалија :

Од два грла, од зрна четири, И сувише дванаест сачама; Наслони је на лијеву руку,

Те загледа алајбег-Мехмеда,

А десном јој даде ватру живу; На добро га мјесто погодио, Под калпака међу оба ока, Турчин паде у траву на главу; Но кроз њега зрно пролећело, Те погоди Осман-Туре младо У његове токе на прсима,

И он паде у зелену траву,

Ни земља га жива не дочека; Па до њега бјеше погодило Повред паса, Плочу Сијаију,

Те Турчина укпнуло с гласа. Кад тројицу земљи обалио, Остали се препадоше Турци,

110

145

150

160

[65