Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

_ 194

поли

» О) капији каменој авлији,

„Ил' ћу скочит са бијеле куле, „Те бијела уломити врата.“

Кад је нени така књига дошла, И кад виђе, шта јој књига каже, Она тајом другу ситну пише,

Те је шаље лијепој Златији : „Не вјешај се, мила кћери моја ! „Не вјешај се, не гријеши душе, „Него чујеш, моја кћери драга ! „Ето близу Сења, бијелога

„И у Сењу Сењанин-Ивана, „Два пута те у мене просио: „Ти обуци рухо сератлијнско, „Обуци се, како мушка глава, „И усједни агина ђогата,

„Кога ага рани за мегдана,

„Па ти бјежи Сењу бијеломе, „Једва ће те влаше дочекати.“ Кад Златији така књига дође, Књигу гледа, а на њу се смије; Још Златији добра срећа била, Хасан-аге дома не бијаше; Златија се стаде опремати:

Ев' облачи зелену доламу,

На којој су токе позлаћене, Којено су пет стотин дуката; А на главу самурли калнака,

(око њега девет челенака

(Да је коме стати погледати, Како једно другом одговара: Самур-калпак, а обрве црне,

[55] (ст

Н(о