Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

195

| И ИЕ

Одсјаује девет челенака);

А на ноге ковче и чакшире До кољена у срму залите, Од кољена извезене златом; Све агино рухо облачила, Које ага носи у џамију;

Па припаса свијетло оружје. Кад се када л'јепо опремила, Опремпла и опусатила,

- Накупила у егбета блага,

Кака блага 2 Све жута дуката, Па отиде у нове арове,

Те опреми агина ђогата, Кога ага рани за мегдана, Уд'ри нањга седло позлаћено, Па по седлу златну абаију, Подрешена жутим дукатима, Заузда га уздом позлаћеном; Па кад хоџа заучи јацију, Посједнула дебела ђогата, Окрену га у Кунар планину, Оде право Сењу бијеломе; Добар ђоги путе увјеџбао Под његовим Куном Хасан-агом Пдућ' често к Сењу. бијеломе, Те јуначку чету четујући. Каде свану и огрија сунце,

П кадуна на Кунар планину ; Па одсједе дебела. ђогата,

На извади злаћена дурбина, Она гледи у приморје равно, Док угледа Сење на крајини,

13»

т0