Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

[5]

5

197 Па је пита мајка Иванова:

» 0] Бога ти млади сератлија !

„Откуда ви% Шта л' за Ива питаш 0“ Вели њојзи лијепа кадуна:

„Ја сам, нено, из Турске крајине, 120 „Па сам допго Иву Сењанину,

„Иво ми је Богом побратиме,

„Како смо се, нено, побратили,

» Од онда се нијесмо виђели.“

Кад то зачу мајка Иванова, 125 Отрчала на бијелу кулу,

Па казује Сењањину Иву:

»О мој синко, Сењанине Иво !

„Турско момче у авлију дође,

„Казује се, да ти је побратим, 130 уја бих млада п остарјех, синко, „Мушке главе љевше вид'ла нисам ! „На њему је дивно одијело

„И његову дебелу ђогату,

„'Карко га је огријало сунце, 135 » Од њег' ждрака по авлијп бије,

„Те јаркоме одсјаује сунцу.“

Када Иван разабра бесједу,

Брже викну своје вјерне слуге:

Сал Турчину коња приватите, 140) Па га зовте на бијелу кулу.“

Одмах слуге коња приватише,

А кадуну за бијелу руку,

Те је воде на бијелу кулу;

Како када на кулу изиђе, 145 Јунацима Божју помоћ даје,

Они њојзи љевше приватише,