Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

У

1

И кадуни мјесто начинише

Уз кољено Сењанин-Ивану,

Па стадоше ладно пити вино, Јунаци јој ожђелдије дају, Ожђелдије и добродошнице. Кад се ладна њапојише вина, Те им винце уљезе у лице, Проговара. Иво Сењанине :

„Ој Бога ти, незнан добар јунак ! „Откуда си, од које л' крајине 2 „Како ли се зовеш по имену '“ Проговара лијепа кадуна :

„Ја сам јунак из Турске Удбиње, „По имену Арнаут-Османе, „Барјактар сам Куне Хасан-аге, „Па се јесам с агом завадио „Дијелећи шићар у Удбињи,

» Од аге сам јунак побјегао

„И теби сам данас добјегао, „Турска ми је вјера омрзнула, „ А ришћанска јесте омиљела, „Доиста се хоћу покрстити, „Ако мене хоћеш приватити.“ Кад то зачу од Сења Иване, Он пригрли лијепу Златију,

Па говори од Сења Иване: „бе аферим, Арнаут-Османе ! „Да ја знадем, да је то истина, „Да се хоћеш јунак покрстити, „Дао бих ти сеју Анђелију, „Анђелију сеју за љубљење,

„ИП још бих ти кулу начинио

160

170

175